Subvencije za elektro i hibridna vozila iznose ukupno milion evra. Za sada je bilo ukupno 45 zahteva, od kojih je odobreno 10, jer je dokumentacija bila potpuna, a dva su postala pravosnažna.
Ovogodišnja subvencija za električno vozilo iznosi 5.000 evra, za hibridno „plag in“ 3.500, za hibridno 2.500, a za motocikle 250 evra.
Subvencije za elektro-vozila u Srbiji
Iako će subvencija biti samo za nekoliko stotina vozila, Ministar za zaštitu životne sredine Goran Trivan napominje da je to prvi korak ka pročišćavanju vazduha i da taj potez treba da se posmatra i simbolično, jer pokazuje da je državi stalo da zaštiti životnu sredinu.
I pored toga što shvata nameru da se tim potezom poboljša zaštita životne sredine, direktor Komiteta za bezbednost saobraćaja Damir Okanović nije siguran koliki će efekat imati. Prema njegovim rečima, u Srbiji je registrovano oko 2.200.000 vozila na dizel, benzin ili metan, a za subvencije od ukupno milion evra, moći će da se kupi najviše 400 elektro i hibridnih vozila.
On napominje da Srbija skoro četiri petine električne energije dobija od lignita, koji se tretira kao prljav izvor struje, i smatra da bi se podsticanjem nabavke elektro-vozila težište zagađenja samo prebacilo s jedne na drugu tačku.
Trivan na to kaže:
„Mi ćemo to, bez sumnje, i dalje podsticati, iako smo svesni toga da se najveća količina struje u Srbiji proizvodi iz lignita. Ali, nemojmo zaboraviti da se bar 30, 40 odsto struje u zemlji proizvodi iz obnovljivih izvora kao što je voda“, naglasio je Trivan i dodao da je u Evropi situacija slična, kao i da naša zemlja povećava kapacitete obnovljivih izvora.
Okanović smatra da Srbiji, pre svega, nedostaje strateški dokument koji bi definisao koja su vozila ekološki prihvatljiva za Srbiju i da tek nakon formiranja strategije treba preduzimati praktične mere za zaštitu životne sredine, poput subvencija.
Subvencije i za ugradnju gasa?
On je doveo u pitanje i to da li Srbija ima kapacitete i sistem reciklaže takve vrste otpada i napomenuo da je izbor elektro i hibridnih vozila dobar za države koje električnu energiju dobijaju iz ekološki prihvatljivih izvora.
„Na osnovu onoga što mi je poznato, moje mišljenje je da su za Srbiju ekološki najprihvatljivija vozila sa pogonom na metan i tečni naftni gas, a u ovom trenutku, država ne samo da ne podstiče upotrebu takvih vozila, već postoje dodatni nameti u vidu raznih atesta i taksi, koje se plaćaju prilikom registracije“, smatra Okanović.
Trivan se slaže da gas znatno manje zagađuje životnu sredinu od tečnih goriva i otkriva da se planiraju subvencije i za vozila na taj pogon:
„U ovom trenutku razmišljamo i o tome da, ukoliko budžet za sledeću godinu bude dozvoljavao, obezbedimo sredstva kojima bismo subvencionisali, možda čak i stoprocentno, uređaje koji se ugrađuju u automobile kako bi išli na gas“, napomenuo je Trivan i dodao da postoji mogućnost da se subvencije daju i za nabavku bicikala.
Prednosti i mane elektro i hibridnih vozila
Govoreći o prednostima i manama elektro i hibridnih vozila, Okanović smatra da učesnici u saobraćaju, pre svega pešaci, nisu svesni opasnosti koje takva vozila nose sa sobom prilikom kretanja, jer su veoma tiha, a ljudi se često oslanjaju samo na sluh prilikom prelaska ulice.
On je napomenuo da su elektro i hibridna vozila teža od onih sa pogonom na unutrašnje sagorevanje, kao i da se za njih prodaju specifične gume, skuplje od regularnih. Takođe, kočione obloge se više troše prilikom kočenja, pa ta vozila moraju da se češće servisiraju.
Ti tipovi vozila su skuplji od običnih. Procedura za registraciju je ista, osim u slučaju onih vozila koja su prepravljena da idu na struju – njih nije moguće registrovati.
Dobru stranu Okanović vidi u tome što elektro i hibridna vozila ne zagađuju prostor u kom se kreću. Po njegovim saznanjima, nema posebnih razlika u bezbednosti u odnosu na vozila sa klasičnim pogonom.
Elektro-vozila kreću se isključivo upotrebom električne energije. Hibridna taj princip koriste do fabrički određene brzine, nakon koje prelaze na režim sagorevanja goriva. Moguće je da se, pri konstantnoj većoj brzini, kao što je 120 kilometara na sat, vozilo ponovo vrati na režim upotrebe električne energije, jer u tim situacijama motor nije mnogo opterećen. Sve to ukazuje na uštedu prilikom stajanja na pumpu.
Simbolična infrastruktura
Osim putem električnih punjača, vozila se pune i prilikom kočenja, kada se kočiona energija pretvara u električnu, puneći bateriju. Takođe, baterija se puni i dok je vozilo u režimu sagorevanja goriva.
„Mi još imamo prilično simboličnu infrastrukturu, odnosno, broj punjača je relativno mali. Oni postoje na glavnim putnim koridorima kroz Srbiju, ali još ih nema u većim gradovima ni na ostalim državnim putevima“, naglasio je Okanović i dodao da sličan infrastrukturni problem imaju i vozila na metan.
Trivan je saglasan s tim da je infrastruktura za elektro i i hibridna vozila na osnovnom nivou, ali napominje da su nadležni svesni da moraju da je razvijaju, kao i da pojedina preduzeća, poput JP „Putevi Srbije“, već rade na tome.
On je ukazao i na to da u Evropi, u ovom trenutku, postoji više od milion električnih vozila i da nema dileme da ona stižu i kod nas, kao i da će naši auto-putevi biti opremljeni za to.
Pet brzih električnih punjača može se naći na naplatnim stanicama kod Preševa, Šida, Subotice, Dimitrovgrada i Beograda.
Pročitajte još:
