Vomak je rekao da ruske vlasti žele da iskoriste projekat „Severni tok 2“ kao instrument prisile, kao i da je cilj projekta da se poveća zavisnost Poljske i Ukrajine od ruskog gasa.
„Ponosim se što sam koautor sankcija koje imaju za cilj zaustavljanje izgradnje gasovoda i pozdravljam Senat jer je uključio taj prioritet u nacrt budžeta nacionalne odbrane“, napisao je on na svom Tviter nalogu.
Senat, pod kontrolom republikanaca, i Predstavnički dom, pod kontrolom demokrata, predstavljaju svoje verzije nacrta odbrambenog budžeta. Za konačnu verziju glasaju oba doma i ona ide predsedniku na potpisivanje.
S druge strane, bivši nemački kancelar Gerhard Šreder smatra da predstojeće američke sankcije protiv „Severnog toka 2“ predstavljaju namerni prekid transatlantskog partnerstva, piše nemački „Handelsblat“ pozivajući se na stav Šredera pripremljen za saslušanje pred Odborom za ekonomiju i energetiku Bundestaga.
„Više od 120 kompanija iz oblasti brodogradnje, inženjerstva, zaštite životne sredine i bezbednosti, koje rade ili su sarađivale sa 'Nord Strim 2' - direktno su pogođene. Svaka od tih kompanija sadrži evropska radna mesta koja su u opasnosti“, istakao je Šreder koji je sada predsednik Odbora akcionara kompanije „Nord Strim 2“.
On istovremeno upozorava da bi finansijske posledice sankcija bile izuzetno ozbiljne.
„Ulaganja od 12 milijardi evra u evropsku infrastrukturu bila bi u opasnosti, a potrošači u Evropi suočili bi se sa dodatnim troškovima u visini od četiri milijarde evra godišnje“, rekao je on.
Bivši nemački kancelar ističe da sankcije protiv NATO saveznika za vreme ekonomske recesije „nisu ništa drugo do namerno raskidanje transatlanstkog partnerstva, napad na evropsku ekonomiju i nedopustivo kršenje suvereniteta EU i energetske bezbednosti zapadne Evrope“.
Podsetimo, početkom juna predložen je zakon o sankcijama protiv „Severnog toka 2“, a reč je o proširenju već postojećih ograničavajućih mera. Protiv ranijih sankcionih mera oštro se usprotivila Nemačka i zapretila da će uvesti recipročne mere protiv senatora koji su te sankcije i inicirali, kao na primer uvođenje dažbina na uvoz američkog gasa u slučaju da se pritisci Vašingtona na realizaciju projekta izgradnje „Severnog toka 2“ nastave.
Nemačke pretnje su urodile plodom jer je devet američkih kongresmena iz Republikanske i Demokratske partije predložilo je nacrt novog zakona o paketu sankcija koje bi trebalo da su blaže nego što je to bio slučaj sa prethodnim paketom.
Gasovod „Severni tok 2“
Projekat „Severni tok 2“ podrazumeva izgradnju dva kraka gasovoda, čiji će ukupni kapacitet iznositi 55 milijardi kubnih metara gasa godišnje, od obale Rusije, preko Baltičkog mora, do Nemačke. U izgradnji gasovoda učestvuju brojne evropske kompanije.
Protiv izgradnje gasovoda „Severni tok 2“ aktivno se bori Ukrajina, koja se plaši da će izgubiti prihode od tranzita ruskog gasa, kao i brojne evropske zemlje, uključujući Poljsku, Letoniju i Litvaniju, a takođe i Sjedinjene Američke Države, koje žele da prodaju svoj tečni prirodni gas u EU.
SAD smatraju da je ovo politički projekat koji preti energetskoj bezbednosti Evrope. Ruska strana više puta je izjavljivala da je projekat apsolutno komercijalan i konkurentan i isticala da on ne podrazumeva obustavu tranzita ruskog gasa preko Ukrajine u EU.