Generalni sekretarijat za civilnu zaštitu Grčke propisao je protokole za putnike koji od 1. jula dolaze u ovu zemlju, a koji nalažu da im kontrolori na kontrolnom punktu provere kju-ar kod, od kog zavisi da li će biti upućeni na mesto za pregled (skrining) ili na izlaz (preuzimanje prtljaga ili pasoška kontrola). Dok ne stignu rezultati skrininga, putnici testirani na korona virus dužni su da odu u samoizolaciju na adresi koju su naveli u posebnom formularu PLF.
Prema rečima direktora JUTE Aleksandra Seničića putnici koji u Grčku dolaze avionom, morem ili kopnom moraće da popune PLF obrazac najmanje 48 sati pre ulaska u zemlju, a na osnovu njega će dobiti personalizovani kju-ar kod.
Kako dobiti kju-ar kod?
„Taj formular se popunjava vrlo jednostavno, a u pitanju su osnovni podaci putnika – ime, prezime, adresa, broj pasoša, datum i mesto na kome ulaze u Grčku, prevozno sredstvo koje će koristiti… Ono što je vrlo bitno je ime objekta u kojem će biti smešteni, kao i adresa objekta i poštanski broj mesta u koje putuju. Ovaj obrazac je neophodno popuniti bez obzira na to da li u Grčku idu sopstvenim prevozom ili preko agencije, a nakon popunjavanja formulara putnici dobijaju generisani mejl i propratno pismo o tome da sačekaju kju-ar kod, koji potom dobiju na mejl adresu u roku od 24 sata“, objašnjava Seničić za Sputnjik.
Kako kaže, kju-ar kod je kao bar kod, samo definisan malo drugačije, savremeniji je i ima veću mogućnost varijacija, pa će u narednih par godina potpuno zameniti bar kod kao metod za očitavanje.
„Bar kod se uglavnom koristio za proizvode, ali ne i za usluge, dok kju-ar može da se koristi za proizvode, usluge ili može biti personalizovan. Dakle, za svakoga se formuliše na određeni način, sa milionima mogućnosti da izgleda tako kako izgleda. On ima svoju formu, četvrtast je, potpuno je personalizovan i ima svoj broj. Očitavanjem kju-ar koda odmah se pojavljuju podaci o putniku, što skraćuje period kontrole na samoj granici, a što i jeste poenta jer se podaci putnika čuvaju u centralnom registru“, kaže naš sagovornik.
Jednostavno se pronalazi zaraženi
Druga svrha kju-ar koda je, nastavlja Seničić, vezan za aktuelnu pandemiju jer se podaci putnika unose u informativni sistem EODI koji je povezan sa registrom KOVID.
„Ukoliko putnik bude „uzorak” za uzimanje testa na koronu i dobije pozitivan nalaz, na osnovu kju-ar koda ga je vrlo jednostavno locirati u objektu u kome je prijavio da će boraviti. To je suština i svrha svega toga“, napominje direktor JUTE.
U PLF obrazac se, dodaje, upisuju i kontakt podaci nekoga ko je ostao u zemlji, odnosno osobe koja će biti kontaktirana u slučaju bilo kakve nepredviđene okolnosti koja je putnika zadesila. Putnicima koji idu preko turističke agencije omogućeno je da dokument u njihovo ime popuni agencija, a ukoliko to žele sami da učine od agencije će dobiti podatke o letu ili autobusu, u zavisnosti od toga za koje prevozno sredstvo su se odlučili.
Nema više traženja smeštaja „na bum”
Prema njegovim rečima sa ovim dokumentom više neće biti moguće „juriti“ smeštaj u Grčkoj.
„Novina je da će putnici koji idu u sopstvenom aranžmanu morati unapred da obezbede smeštaj i unesu podatke objekta u kome će boraviti. Dakle, više ne mogu putovati tako što će preći granicu i tražiti smeštaj na licu mesta“, ukazuje Seničić.
Prijavom mesta boravka putnici neće biti sprečeni da obilaze druga mesta, jer će se svakako vratiti na mesto koje su prijavili u formularu, kaže sagovornik Sputnjika.
„Takođe, možete imati uplaćen odmor od recimo četiri dana na jednom mestu, a tri na nekom drugom. Formular daje mogućnost da prijavite više destinacija u Grčkoj, ali je važno da unesete datume kada ćete boraviti u kom objektu. Dakle, gotovo sve su predvideli, osim olakšica za porodice, što je jedina mana ovog formulara. Porodica, naime, ne može da ima jedan zajednički dokument, već formular mora da ima jedna odrasla osoba i eventualno jedno dete sa njom. To znači da su četvoročlanoj porodici potrebna dva dokumenta – jedan za muža i jedno dete, a drugi za suprugu i drugo dete. Ukoliko je reč o porodici sa troje i više dece, svako naredno dete ima poseban dokument“, ističe Aleksandar Seničić.
Kju-ar kod koji dobiju na mejl adresu koju su naveli u PLF obrascu putnici mogu odštampati i čuvati u pasošu ili ga mogu sačuvati na nekom elektronskom uređaju, telefonu ili tabletu. Obe opcije omogućavaju cariniku da ga očita čitačem QR koda.
„Primenom ovog koda procedura se pojednostavljuje i ne mislim da će na bilo koji način negativno uticati na putovanja. Naprotiv“, zaključuje Aleksandar Seničić za Sputnjik.
