Glavni razlog je, kako objašnjavaju, bojazan banaka zbog nepoznanice kako će se situacija dalje odvijati sa pandemijom koronavirusa, da li će privreda normalno funkcionisati, hoće li biti novih otpuštanja. Uz takve dileme se i klijenti teško odlučuju na uzimanje kredita jer ne znaju da li će moći da servisiraju mesečne rate, pa ni ta pogodnost, kakvo je prepolovljeno učešće za kredit ne mora da bude podsticajna.
Kaća Lazarević, vlasnica istoimene agencije za nekretnine koja radi i procene tržišne vrednosti nepokretnosti za 10 najjačih banaka od 27, koliko ih posluje na tržištu Srbije, nije optimista da bi preporuku NBS mogle da prihvate još neke banke.
Preporuku prihvatila samo jedna banka-na tome će i ostati
Ona napominje da su od kako je krenula pandemija virusa Kovid 19 banke sve vreme davale stambene kredite, s tim što su neke čak i povećale učešće i otežale odobravanje zajma kako ne bi došle u poziciju da se suoče sa lošim kreditima koje graćani ne servidiraju. Sa 20 procenata to učešće su podizale na 30 odsto, da bi NBS svojom odlukom omogućila da ono može da iznosi i 10 odsto, ako banka tako proceni.
„To je preporuka koju nisu sve banke prihvatile, niti će prihvatiti. Ne verujem da će biti puno toga jer ljudi koji kupuju prvi stan treba da imaju sigurnu platu i siguran posao, a nema ih puno. Pri tom tih 10 odsto učešća znači veću ratu. I to ljudi računaju. To što je smišljeno jeste dobro, ali ljudi imaju svoje kalkulacije", kaže Lazarevićeva, objašnjavajući zašto je samo jedna banka prihvatila preporuku NBS.
To, kako smatra sagovornica Sputnjika, jeste neki tračak nade za mlade ljude, ali su u ovom trenutku svi oprezni kada uzimaju kredite, kao i banke kada ih odobravaju, napominje naša sagovornica.
Visina učešća za kredit zavisi od poslovne politike banke
Profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji, Zoran Grubišić za Sputnjik napominje da je NBS praktično samo odredila koje je minimalno učešće klijenta ispod koga banka ne može da plasira kredit, ali i napominje da će visina tog učešća zavisiti od poslovne politike banke. Ranije je taj minimum bio 20 odsto.
To što je do sada samo jedna banka od 27 prihvatila taj minimum od 10 odsto obaveznog učešća prilikom uzimanja stambenog kredita za kupovinu prvog stana samo govori o tome da su banke vrlo obazrive, jer se i dalje teško može predvideti u kom pravcu će se odvijati situacija sa koronom, kaže on.
Ne zna se hoće li biti drugog talasa ovog virusa, što može da se odrazi na mogućnost otplate kredita kredita i koliko god on bio obezbeđen hipotekom na nepokretnosti, banke se plaše za plasmane.
„One preuziumaju rizik budućih nepredviđenih događaja. Neki ljudi će gubiti radna mesta, nekim ljudima će se smanjiti plate, to je sve teško predviđati, to su sve verovatnoće. I oni se štite na taj način kroz taj kolateral, hipoteku. I gde je veće učešće za kredit, to je veća zaštita. Još jedan veliki rizik koje banke preuzimaju je buduće kretanje tržišta nepokretnosti. Da li neko može da garantuje da sledeće godine neće pasti prosečna vrednost nepokretnosti 20 odsto. Ne može“, kaže sagovornik Sputnjika, objašnjavajući da ih u tom slučaju hipoteka ne obezbeđuje.
On napominje da ne mora da znači da će manje učešće više odgovarati i onima koji uzimaju kredit, jer će to značiti da će biti više zaduženi i sa većom mesečnom ratom.
Sa većim učešćem je manji iznos duga i možete u nepredviđenim situacijama lakše da prodate tu nepokretnost. Vreme korone je rizik kako za klijenta, tako i za banku, kaže Grubišić koga ne iznenađuje što je samo jedna banka smanjila učešće građana prilikom podozanja prvog stambenog kredita.
