To kaže za Sputnjik naš iskusni imunolog, dr Radmilo Petrović, koji smatra da za godinu dana, što se tiče vakcinisanja, ne može ništa značajno da bude postignuto.
„Da bi se jedan virus istrebio sa lica zemlje to ne može da se uradi u jednom aktu. To mora da bude sistematska primena u toku niza godina. Kao što smo radili protiv variole koju samo istrebljivali 120 godina, a protiv malih boginja je 60 godina primenjivana vakcina, pa su se opet negde vraćale. Vakcina ako se ne da visokom procentu stanovništva, otpilike 80-90 posto, ona dozvoljava da virus preživi među onima koji nisu vakcinisani. Znači, da se rešimo virusa korona neće moći bez toga da se vakciniše više godina i da se napravi vakcina od 15-16 milijardi doza“, tvrdi poznati imunolog.
Zaštita za bogate – nema vakcina za svih sedam milijardi
A to će, kako ističe, koštati puno. I kada vakcina bude gotova prvo će je kupiti oni koji su najbogatiji, nema dilemu Petrović.
On kaže i da je nepoznato kakav će stav biti zauzet – da li da se ona daje najširoj populaciji ili samo rizičnim grupama stanovništva. Naravno, ne zna se ni koliko će ona dugo da štiti, da li četiri meseca, šest, kao ova sada protiv gripa, 10 godina kao vakcina protiv morbila, ili doživotno, ističe ovaj imunolog, dodajući da upravo ta ispitivanja najduže traju. Za jednu godinu to neće biti moguće ispitati, tvrdi on.
Rad na vakcini puno košta
Petrović, naš poznati imunolog, jedan od onih koji je bio deo tima lekara koji su bili bitku protiv epidemije smrtonosnih velikih boginja u Jugoslaviji 1972. godine, podseća da su mnogi obznanili da rade na pronalaženju vakcine, ali detalje o tome ne žele da otkrivaju, jer je u pitanju poslovna tajna. Ne znamo o kavim vakcinama se radi, napominje on i dodaje da svakako rad na vakcini puno košta.
Petrović objašnjava za Sputnjik da se vakcine mogu dobiti različitom metodologijom:
„Postoji mogućnost izrade tri vrste vakcina. Jedna je živa vakcina protiv korona virusa, što je najmanje verovatno, jer je ona najmanje bezbedna. Postoji mogućnost kada se taj virus pripitomi i ne bude agresivan i oslabi imunitet da dođe do povratka virulencije, odnosno da podivlja u toku same primene i da napravi dar-mar“.
To se, kaže on, kod nas dogodilo sa vakcinom protiv gripa 1975-76. godine. Jedina prednost te žive vakcine je što je jeftina za proizvodnju i što može da se proizvede i do 100 puta više takve vakcine, kaže Petrović koji smatra da na toj vrsti vakcine niko neće da radi.
„Drugi tip vakcine je ona napravljena od virusa ubijenog formalinom koja štiti u procentu koji nije veći od oko 70 posto. I to je jeftina proizvodnja i najlakša je da se napravi. Treća vrsta vakcine je najsavremenija vakcina gde se virus raščlani i uzme samo onaj antigen iz virusa koji je odgovoran za stvaranje imuniteta i ne može ničim da nam naškodi“, navodi naš sagovornik.
Najbezbednija vakcina je i najskuplja
Baš zato što nema nikakve reakcije, ta takozvana antigena vakcina je apsolutno najbezbednija, ali je to i najskuplja procedura, jer je i njeno ispitivanje najduže.
U prilog stavu da su potrebne godine da bi se uništio neki virus na planeti, Petrović podseća da je vakcina protiv variole vere pronađena čak 1796. godine, a da je vakcina protiv gripa pronađena 1943. godine, kada je počela vakcinacija u američkoj armiji, za vreme Drugog svetskog rata. Ta vakcina je masovnije počela da se proizvodi tek posle rata, a mi i dalje svake godine imamo pojavu virusa gripa, dodaje naš sagovornik.
Finansijski unosan projekat
Petrović ne sumnja da će vakcina protiv Kovida 19 biti pronađena, uprkos trvenjima na relaciji SAD-SZO kojoj je Amerika nedavno uskratila sredstva, nezadovoljna odgovorom te organizacije na pandemiju korona virusa.
A da li će biti ispunjen cilj da svi ljudi na svetu, gde god se nalazili, treba da imaju podjednak pristup testovima i vakcini, kako je to tokom donatorske konferencije održane proteklog vikenda poručila šefica Evrospke komisije (EK) Ursula fon der Lajen je pod velikim znakom pitanja. Do toga sigurno neće doći u prvoj godini primene vakcina, kada i ako je bude, sa predviđenih dve milijarde doza.
Da je u pitanju finansijski unosan posao govori i podatak da je u svetu pokrenuto oko 80 projekata za izradu vakcine i većinu predstavlja partnerstvo velikih farmaceutskih koncerna i manjih biotehnoloških kompanija. A farmaceutska industrija odavno nije na dobrom glasu kada je reč o vakcinama, jer je glavna smernica za njihovu raspodelu do sada bila tržišna snaga kupaca. S druge strane, da se ideja međunarodne saradnje brzo zaboravlja čak i kada se radi o pitanjima života i smrti, potvrdila je upravo ova korona krize, kada je u Evropi i SAD obustavljen izvoz medicinske opreme čak i najbližim saveznicima.
Donatorska konferencija
Evropska komisija je tokom vikenda organizovala veliku donatorsku konferenciju za prikupljanje novčanih sredstava potrebnih za pronalaženje vakcine protiv virusa korona. Do početka konferencije, u međunarodnoj akciji su već dobili obećanja za sumu od 9,8 milijardi evra, što je za 2,3 milijarde više od inicijalno predviđene sume. Od toga, EK je izdvojila 1,4 milijarde, ali je najavila i dodatnih 4,9 milijardi evra.
Donatorska konferencija EK organizovana je kao odgovor na apel SZO koja je izračunala da će samo u sledećoj godini biti potrebno 31,3 milijarde dolara za borbu protiv virusa korona, i to za obezbeđivanje 500 miliona testova, 245 miliona tretmana i za dve milijarde doza vakcine, naravno ako bude pronađena do sledeće godine.
Teško je izvagati sumu od 31,3 milijarde dolara koliko SZO smatra da će samo u sledećoj godini biti potrebno za borbu protiv virusa korona, smatra Radmilo Petrović, ali i napominje da je to dugogodišnja bitka koja će svakako jako mnogo koštati.
