Od početka maja tekstilna proizvodnja je, kako ističe Jovanović, počela da se vraća u normalu da bi trenutno svi proizvođači radili u punom kapacitetu. Za vreme vanrednog stanja zabeležen je porast internet prodaje za dvesta posto.
Jovanović dodaje da podatke za maj i jun još uvek nema, ali da su predviđanja PKS-a da je taj pad iznosio maksimum 15 posto.
Pandemija korona virusa uticala je na poslovanje i svetskih tekstilnih brendova, pa je tako kompaniju „Inditeks“, u čijem se vlasništvu nalazi brend Zara, u prvom kvartalu zabeležila neto gubitak od 409 miliona evra. U maju je ukupan promet smanjen za 51 odsto, dok je internet kupovina sa druge strane znatno porasla, zbog čega je ovaj gigant odlučio da zatvori preko 1200 prodavnica, među kojima se za sada ne nalaze objekti koji posluju u Srbiji.
Hoće li Zara zatvoriti prodavnice u Srbiji
„Ja sam ubeđen i znam da niko neće zatvoriti potpuno svoje maloprodajne objekte. Da će doći do neke redukcije, verovatno hoće. Bez obzira što Zara zatvara 1200 objekata, ona ne izlazi ni sa jednog tržišta, ni iz jednog grada, ona samo smanjuje broj otvorenih objekata u pojedinim gradovima. Sigurno će se to desiti i kod nas. Sama prodaja domaćih tekstilnih proizvođača u tom slučaju neće se drastično menjati, zato što će ti brendovi i dalje ostati na našem tržištu. I to neće mnogo uticati na povećanje prodaje domaćih tekstilnih proizvoda“, smatra Jovanović.
Naš sagovornik ukazuje da pad proizvodnje tekstila u Srbiji nije uticao na pad prodaje, koja sama po sebi nije mogla da funkcioniše zbog zatvaranja tržnih centara i objekata u zatvorenom koji nisu funkcionisali zbog mera države u borbi sa korona virusom.
„Zvaničan podatak je da je pad proizvodnje u aprilu mesecu bio 62 posto, misli se na industrijsku proizvodnju u tekstilu. Što znači da je to drastičan pad, međutim, za maj i jun još uvek nismo dobili podatke, ali vidi se da se to popravilo. Ono što je interesantno to je da su već 11. maja sve firme sa kojima smo bili u kontaktu tada već počele sa punim kapacitetom da rade. Tako da se vraćaju u normalu“, objašnjava sagovornik Sputnjika.
Internet kupovina za vreme vanrednog stanja je prema podacima Privredne komore Srbije kod nekih kompanija iznosila i preko 200 posto u odnosu na isti period prethodne godine, ali to je, prema rečima Jovanovića, i dalje zanemarljivo budući da se u Srbiji i dalje malo trguje putem interneta.
Globalno prebacivanje proizvodnje iz Azije u Evropu
Interesantno saznanje do kog su došli u PKS-u je da je korona virus izazvao globalni trend u Nemačkoj koji podrazumeva prebacivanje tekstilne proizvodnje iz Azije u Istočnu Evropu. To ima veze sa problemima do kojih je dovela pandemija u smislu manipulativnih troškova, komunikacije, brojnih logističkih problema zbog čega roba kasni, a procena nemačkog udruženja DTB koje okuplja deset hiljada proizvođača i trgovaca u oblasti tekstilne industrije je da kolekcija jesen- zima kasni šest nedelja u odnosu na planirane rokove.
„Neke firme sa kojima smo razgovarali su već pokrenule svoju proizvodnju, odnosno dali su svoje modele da se šiju u Makedoniji. Mi sada pregovaramo sa njima da deo te proizvodnje, to jest da deo uslužnih poslova prebace u Srbiju, da naše firme rade. Tako da se globalno na nivou tekstilne industrije izlazi iz Azije, a prebacuje proizvodnja u istočnu Evropu“, kaže Jovanović za Sputnjik.
Šansa za domaće proizvođače
Sagovornik Sputnjika ističe da šansu za jačanje domaćih tekstilnih proizvođača koji svoju robu prodaju u Srbiji PKS vidi u novom projektu „Čuvarkuća“ koji predstavlja deo nacionalne kampanje kupovine domaćih proizvoda:
„I tekstilni projekti su uključeni, tako da se neki proizvođači čarapa i donjeg veša već prijavljuju. Videćemo da uključimo proizvođače domaćih kolekcija. Doduše, njihovi proizvodi se ne prodaju u maloprodajnim objektima široke potrošnje već imaju svoje lokale u kojima prodaju kolekcijsku robu. Pa ćemo videti da oni budu na drugačiji način brendirani. Tako da pomoću te nacionalne kampanje mi pokušavamo da podstaknemo svest potrošača da kupuju domaće proizvode, i nadamo se da će to uticati nekim delom i na povećanje između ostalog i kako poznatih naših brendova, tako i nekih proizvođača čarapa i donjeg veša koji nisu toliko poznati.“
