Štaviše, niko od ovoga nije zaštićen, čak ni druželjubivi ljudi.
Usamljenost ubija
Analiza podataka od 180 hiljada ljudi pokazala je da nizak nivo društvene interakcije povećava šanse za moždani udar za 38 odsto, a za koronarnu bolest srca za 29 odsto. To znači da za skoro trećinu povećava rizik od razvoja kardiovaskularnih poremećaja. Pored toga, usamljeni ljudi imaju slabiji imunitet i češće mogu zakačiti infekcije.
Ljudi koji nisu u braku i ne održavaju redovan kontakt sa prijateljima i porodicom imaju 15 odsto veće šanse da preminu od onkoloških bolesti. Američki naučnici su odredili da je to posledica poremećaja u proizvodnji određenih hormona. Barem kod sivih pacova (osnovni organizmi u neurobiologiji i fiziologiji koji služe kao modeli) upravo ovaj mehanizam se aktivira. U odvojenim kavezima, bez rođaka, životinje brzo dobijaju rak i umiru.
Mačke ne pomažu
Britanski istraživači su procenili da neženje posle 65 godina pate od demencije za 42 odsto češće nego oni koji su u braku ili imaju stalnu vezu.
Istovremeno, šanse za sređivanje privatnog života direktno su povezane sa nekoliko navika. Jedna od njih je, naravno, izbor kućnog ljubimca.
Američki naučnici su primetili: žene smatraju da su ljubitelji mačaka osetljiviji, ali manje hrabri i zato nisu pogodni za ozbiljnu vezu. Tokom eksperimenta, istraživači su pitali oko hiljadu i po učesnica uzrasta od 18 do 24 godine da procene jači pol po fotografijama. Pojava mačaka u kadru odmah je smanjivala njihovu privlačnost, a efekat je bio posebno izražen kod žena koje vole pse.
Što se tiče ljubitelja pasa, oni su obično uspešniji na ljubavnom frontu. U eksperimentima francuskih istraživača, žene su imale veću verovatnoću da daju broj telefona prolaznicima sa psom na povocu nego muškarcima bez kućnog ljubimca, 23,3 odsto u odnosu na 9,2 odsto.
Pušenje izoluje
Prema radu britanskih genetičara, ljubitelji cigareta se često osećaju usamljeno, čak iako u stvarnosti to nije tako. Naučnici su analizirali podatke o genomima skoro milion ljudi, obraćajući posebnu pažnju na određene delove DNK. Pokazalo se da nekoliko pojedinačnih nukleotidnih polimorfizama istovremeno utiče na razvoj zavisnosti od duvana i pojavu osećaja usamljenosti. Uzročno-posledična veza deluje u oba smera: pušenje tera čoveka da se oseća kao odbačen a čovek češće poseže za cigaretom.
Po mišljenju genetičara, ovde je mehanizam isti kao i kod razvoja depresije izazvane zavisnošću od duvana: nikotin deluje na acetilholinske receptore, a potom i na sintezu dopamina i serotonina.
Zanimljivo je da nije pronađena veza na nivou DNK između usamljenosti i navike da se previše popije.
I bogati plaču
Verovatnoća usamljenog života, a samim tim i zdravstvenih problema, veća je kod onih koji su pre svega usmereni na maksimalnu zaradu. Američki naučnici su dokazali da je želja za obogaćivanjem često praćena socijalnom izolacijom. Prekomerna zavisnost od službenih poslova, neprestana žurba i stres dovode do manje komuniciranja sa prijateljima i porodicom.
Istraživači su postavili pitanje 345 dobrovoljaca o prihodima, emocionalnom stanju i vremenu provedenom sa voljenim osobama. Pokazalo se da fokusiranje na finansijski rast dovodi do nedostatka druženja i čestog osećaja usamljenosti.
Dalji eksperimenti u kojima je učestvovalo više od hiljadu dobrovoljaca, potvrdili su zaključke naučnika: samoizražavanje putem visokih zarada smanjuje broj kontakata i čovek se oseća kao da je odsečen od sveta.
Osloboditi se usamljenosti nije tako lako. Prema podacima istraživača sa Univerziteta Čikago, ovo stanje primorava čoveka da proširi granice svog ličnog prostora i sprečava ga da se zbliži sa drugim ljudima.
Pročitajte još:
