Kako objašnjava Prilepin, nakon raspada SSSR-a van granica Rusije ostalo je oko 20 miliona građana, koji bi bili spremni da se prisajedine Rusiji.
„Ako 75 odsto stanovništva neke teritorije, na primer, zemalja bivšeg Sovjetskog Saveza, ili više glasa za ujedinjenje sa Rusijom, obavezni smo da iskoristimo sve diplomatske i druge mere kako bi njihov diplomatski izbor bio realizovan“, rekao je Prilepin.
On smatra da danas u drugim zemljama ne poštuju građanska prava Rusa onako kako bi trebalo. Kao primer naveo je činjenicu da im je zabranjeno da šalju decu u ruske škole, a pisac ističe da ih baš zato ne treba zaboraviti, nego im treba pomoći.
Prilepin pretpostavlja da bi sve to moglo podstaći ljude da održe referendum.
Ujedinjenje Krima i Rusije
Krim se ujedinio s Rusijom posle održanog referenduma u martu 2014. godine nakon državnog udara u Ukrajini, na kom se većina glasača Republike Krim i Sevastopolja izjasnila za ulazak u sastav Rusije.
Ukrajina kao i ranije smatra Krim svojom teritorijom, ali privremeno okupiranom, dok su ruske vlasti više puta saopštavale da su se Krimljani demokratskim putem i u skladu sa međunarodnim pravom i statuom UN izjasnili za prisajedinjenje sa Rusijom.
Prema rečima ruskog predsednika Vladimira Putina, pitanje Krima je „konačno zatvoreno”.
Pročitajte još:
