Prema podacima OEBS-a iz 2018. godine, 1.7 miliona žena u Srbiji nakon 15. godine je doživelo neki oblik seksualnog uznemiravanja, proganjanja ili nasilja, uključujući psihičko, fizičko i seksualno. Druga istraživanja pokazuju da se u Srbiji mesečno prijavi od dve do dve i po hiljade slučajeva nasilja u porodici. Za podršku žrtvama, na ovogodišnjem javnom konkursu Ministarstva pravde, nije izdvojen ni dinar.
Ni dinar za žene žrtve nasilja
Suma od 500 miliona dinara prikupljena je tako što je osumnjičenima u krivičnim delima dosuđeno da uplate određeni novčani iznos u humanitarne svrhe. Najviše sredstava izdvojeno je za zdravstvo – oko 237 miliona dinara.
Među onima koji su dobili sredstva za različite potrebe nalaze se Univerzitet u Beogradu, Institut „Torlak“, GAK „Narodni front“, Ministarstvo zdravlja i druge zdravstvene i školske ustanove i udruženja.
Nije sporno da većina tih projekata zaslužuje finansiranje, ali definisanje prioriteta može da se dovede u pitanje onda kada se uoči da se na spisku ne nalazi nijedan projekat koji pruža podršku ženama žrtvama nasilja, kao ni žrtvama krivičnih dela uopšte, dok je za 23. rolerijadu pripremljeno nešto više od dva miliona dinara, a skoro tri miliona izdvojeno za „poboljšanje uslova rada“ jedne školske ustanove.
Tim povodom oglasio se Autonomni ženski centar, iz kog su istakli da su sa po pola miliona dinara podržani projekti postavljanja koša u fiskulturnoj sali i tri mobilna toaleta, kao i to da je za građevinske radove na verskim objektima izdvojeno više od 16 miliona dinara.
„Pitamo se gde je, među tim projektima, mesto onima koji se odnose na podršku i pomoć žrtvama krivičnih dela i kako Ministarstvo pravde procenjuje projekte od javnog značaja? Kako ih rangira i na kom mestu su projekti koji se odnose na podršku žrtvama krivičnih dela i nasilja u porodici“, pita se Dijana Malbaša iz Autonomnog ženskog centra.
Prosvetnim projektima dodeljeno je skoro 163 miliona dinara, projektima iz oblasti socijalne zaštite oko 41 miliona, iz oblasti kulture nešto više od 31 miliona dinara, a za projekte iz ostalih oblasti izdvojeno je 27 i po miliona dinara.
OCD bez podrške tri godine zaredom
Kako su u Centra istakli, žrtve krivičnih dela, čija saglasnost nije neophodna tužilaštvu prilikom donošenja odluke o primenjivanju instituta odlaganja krivičnog gonjenja, sada neće imati čak ni satisfakciju da je novac uložen u unapređenje njihovog položaja ili usluga koje se pružaju žrtvama u Srbiji.
Iz Centra su napomenuli da je sredstva dobilo manje od 10 udruženja građana, kao i da je ovo treća godina zaredom kako Ministarstvo pravde nije podržalo nijednu organizaciju civilnog društva (OCD) koja se bavi pružanjem podrške ženama žrtvama nasilja.
Taj Centar konkurisao je ove godine sa projektom besplatne pravne podrške za žene žrtve porodičnog i partnerskog nasilja.
Na oglašavanje Autonomnog ženskog centra reagovalo je Ministarstvo pravde koje je ukazalo na to da je 1. oktobra 2019. godine počela primena Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći, odnosno da žrtve porodičnog nasilja već imaju pravo na besplatnu pravnu pomoć i podršku bez obzira na imovno stanje.
Upitani po kojim kriterijumima se određuje kome će i koliko sredstava biti dodeljeno, iz tog Ministarstva za Sputnjik su objasnili samo da konkurs sprovodi Komisija Ministarstva pravde sačinjena od predstavnika relevantnih institucija – tužilaštva, Ministarstava zdravlja, prosvete, kulture, rada i pravde.
Kako su napomenuli, od 2016. godine, kada je organizovan prvi konkurs, broj prijavljenih projekata od javnog značaja svake godine je bio znatno veći, pa je Komisija imala težak zadatak da izabere one koji će dobiti sredstva.
Za žrtve ukupno 0.4 odsto sredstava
Iz tog Ministarstva istakli su da je na svim dosadašnjim javnim konkursima, a bilo ih je pet, koje su sproveli za podršku žrtvama krivičnih dela u Srbiji, među kojima su i žrtve porodičnog nasilja, izdvojeno 8.713.928 dinara.
Jedan od projekata koji je 2017. dobio sredstva bio je i projekat Autonomnog ženskog centra, za koji je izdvojeno nešto više od milion dinara, što taj Centar nije negirao.
„Kada kažete osam i po miliona dinara, može da deluje da je to dovoljno, ali to je samo 0.4 odsto od ukupne sume koju su dodelili kroz te konkurse. To je užasno malo i nedovoljno“, ocenila je Malbaša i dodala da je visina sredstava prikupljenih putem instituta odlaganja krivičnog gonjenja na godišnjem nivou između 350 i 500 miliona dinara.
Malbašinu tvrdnju potkrepljuje činjenica da je na svim javnim konkursima za dodelu sredstava prikupljenih po osnovu oportuniteta, projektima podeljeno više od dve milijarde dinara.
Potrebno izdvojiti više
Osvrćući se na činjenicu da je Centar 2017. dobio sredstva putem konkursa, Malbaša napominje da je to jedini put da je neka organizacija civilnog društva dobila podršku za projekat koji je namenjen ženama žrtvama nasilja.
Prema ovogodišnjem izveštaju GREVIO komiteta, zaduženog za praćenje primene Konvencije Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici, koje je Srbija potpisnica, naša zemlja bi trebalo da izdvoji više sredstava za državne institucije i organizacije koje se bave pružanjem pomoći i podrške ženama žrtvama nasilja.
Ministarstvo pravde istaklo je da Vlada Srbije uskoro treba da usvoji novu Nacionalnu strategiju za ostvarivanje prava žrtava i svedoka krivičnih dela, koja treba da dodatno unapredi zaštitu i položaj svih žrtava.
Pročitajte još:
