Reagovanje Lagardove je bilo neophodno s obzirom na javno izrečeno protivljenje pojedinih članica predlogu da dve trećine te pomoći treba da bude poklon, pa i raniju opasku nemačke kancelarke Angele Merkel da ne očekuje dogovor već na prvom samitu lidera EU.
Bez pritiska na EU nema dogovora o pomoći
Lagard je, prema tvrdnjama diplomatskih izvora, poručila liderima EU posredstvom videoveze da će privredna aktivnosti u evrozoni u drugom tromesečju pasti oko 13 odsto, a da su procene ECB da će pad na kraju godine biti 8,7 odsto, što je najdublji pad privrede u istoriji EU. Nezaposlenost bi, kako je ukazala, mogla još da raste i to na 10 odsto.
Bez pritiska neće biti dogovora, kaže za Sputnjik ekonomista Miroslav Jovanović sa Instituta za globalne studije Univerziteta u Ženevi, napominjući da za proteklih 15 godina u EU nisu mogli da se dogovore ni oko čega bitnog, od proširenja Unije, Kosova, gasa iz Rusije, do migrantske krize.
Ovoga puta bespovratnoj pomoći protivi se štedljiva četvorka EU koju čine Austrija, Danska, Holandija i Švedska, a najglasnije je zagovaraju Italija i Španija, uz podršku Francuske i Nemačke.
Ne iznanđuju događanja u evrozoni
Jovanović smatra da je evropski plan koji je nedavno predočila Evropska komisija, a oko njega se prethodno složili Merkelova i francuski predsednik Emanuel Makron, preko potreban. Po njegovom mišljenju, trebalo je da postoji i pre ove krize kao pojas za spasavanje u slučaju da do krize dođe. A plan je još čardak ni na nebu ni na zemlji, jer jedinstva nema, slikovit je sagovornik Sputnjika koji je veliki skeptik po pitanju razvoja situacije.
„Evrozona, to je politički sporazum koji nije zasnovan ni na kakvom ekonomskom iskustvu i teoriji i uopšte nije iznaneđene to što se događa. Kako će to da se krpi ne znam. Sve što je do sada skrpljeno je privremeno. Dva tri meseca da se nešto premosti, da se zaduži, ali to ne može tako da ide do sudnjeg dana,“ upozorava sagovornik Sputnjika.
On smatra da će 750 milijardi evra biti za prvu pomoć i da je prvo pitanje kako to i na šta potrošiti, ali i šta dalje. U ovom trenutku je, kako napominje, bitno da se zaustavi dalje pogoršavanje situacije, da se smanji šteta, a ne da se razmišlja o napretku.
Na pitanje da li je realno da, kako se spekuliše, na samitu u julu EU bude saglasna o predlogu Evropske komisije, Jovanović smatra da je dogovor potreban i da će ga biti.
Brak na klimavim nogama
„Dogovoriće se, ali je pitanje kada i pod kakvim uslovima, hoće li te pare da budu bespovratna pomoć, ili beskamatni kredit, ili će da budu kredit sa uslovima i to vrlo strogim uslovima. To je pitanje“, jasan je naš sagovornik.
On, ipak, napominje da je brak unutar Unije na jako klimavim nogama, otuda i pritisak Lagardove, koji neće biti jedini.
Ako ih Nemačka i Francuska pritisnu onda će da bude dogovoreno, ali ako ih ne pritisnu dovoljno onda će to da se odlaže, jer odlaganje je u EU jedan od načina funkcionisanja, kaže ovaj ekonomista.
Uostalom, kako napominje, sama Nemačka iako je sopstvenu privredu pomogla sa 500 milijardi evra, ima veliki motiv da ovaj evropski dogovor bude postignut. On je potreban njenoj izvozno orijentisanoj privredi koja ostaje bez najvećeg tržišta za plasman svoje robe, ako ugrožene članice EU više ne budu mogle da je kupuju. Jovanović napominje da je nemačka industrijska proizvodnja mnogo veća nego što je kupovna moć unutar Nemačke i da bi ona funkcionisala mora da izvozi.
Sve to što se dešava u EU će se, kako kaže, loše odraziti na nas pošto se dve trećine spoljnotrgovinske razmene odnosi na EU, na čiju je privredu oslonjena i naša.
Trpi i srpska privreda
Taj lanac proizvodnje gde mi radimo za tamošnju industriju koja već uveliko pada će se neminovno negativno odraziti na posao firmi u Srbiji, kaže ovaj ekonomista.
Na pitanje kako možemo da reagujemo sada na kratak rok, on kaže da se mora pomoći onima koji stvaraju vrednost i imaju tržište, poput novoosadske košnice internet firmi, gde radi između osam i deset hiljada ljudi, a njihov izvoz je veći od celokupnog izvoza naših poljoprivrednih proizvoda. To ne znači da ne treba da izvozimo poljoprivredne proizvode, naprotiv, kaže on, ali da treba ulagati u mlade firme i ljude koji bi imali tržište za svoje proizvode, posebno u IT sektoru.
Najveći podsticaj za kreativnost je, kaže on, muka. To je pokazala istorija civilizacije kada su ljudi, pogotovo do tehnoloških inovacija, dolazili upravo jer ih je na to naterala velika muka. To je, kako podseća, potvrdila i činjenica da smo usred pandemije za krtako vreme uspeli da napravio svoj respirator.
„Prisustvujemo usporenom filmu propasti finansijske alhemije koja se zove evrozona“, nema dilemu Jovanović, dodajući da nije pitanje da li će se to dogoditi nego kada. Zato on smatra da treba da se oslobodimo iluzije pristupanja EU.
