Dr Slobodan Zečević saradnik Instituta za evropske studije podseća da je Ričard Grenel američki specijalni izaslanik za Balkan već nagovestio da će se do rešenja doći u dve faze, od čega će prva biti uprvo ekonomska saradnja, a da će u drugoj fazi EU preuzeti glavnu reč za pronalaženje političkog sporazuma. Iz tog razloga veruje da bez politčkog rešenja nema finiša.
Ekonomija uvod u političko rešenje
„Praktično, ovaj ekonomski deo je uslov za realizaciju političkog dogovora. Međutim, neki u EU sumnjaju u namere Amerike i veruje da Ričard Grenel ima tajni politički plan za rešavanje kosovskog pitanja, koji bi bio potpisan u Vašingtonu, da bi Tramp imao adut za izbore“, mišljenja je dr Zečević.
Da li EU s pravom sumnja, to je teško reći dodaje naš sagovornik, jer Amerika o političkom rešenju nije zvanično pričala. Ovu nedoumicu dodatno podgreva i agenda kosovskih zvaničnika po kojoj su teme za Brisel vazna liberalizacija i pandemija, a za Vašington početak dijaloga za međusobno priznavanje, s akcentom da je početak ekonomska saradnja.
„Slobodna trgovina, bez bilo kakvih ograničenja za protok robe pa čak i takozvani „mali Šengen“ dakle slobodan protok ljudi, infrastruktura, izgradnja autoputeva koji bi povezali Prištinu i Beograd, železnica, a možda i zajednički infrastrukturni projekti vezani za elektroprivredu, su samo neki od delova Grenelovog predloga za ekonomsko povezivanje“, navodi sagovornik Sputnjika.
Ekonomija jeste najjača veza koja danas u svetu povezuje čak i političke neprijatelje, dodaje Jovan Kovačić, član Izvršnog komiteta Trilateralne Komisije, pa stoga i nije ni čudo što Amerika želi da krene od te tačke u rešavanju kosovskog pitanja.
Interesi velikih sila
„Istorija nam pokazuje da ako na početku pregovora ima nekog uspeha, a pri tom se ima volja i želja da se ide do kraja, onda se neka pitanja koja izgledaju jako teška i nemoguća za rešavanje, na osnovu prvobitnih uspeha mnogo lakše reše, nego što bi to bilo kada bi se krenulo u rešavanje prvo s njima. I to jeste jedna vrsta strategije kako se rešavaju problemi u svetu“, objašnjava Kovačić.
U politici emocije ne postoje već samo interesi, ističe on, i dodaje da ako se interesi, posebno velikih sila poklapaju, onda će se ovo pitanje rešavati kombinovano- forsiranja onoga što je rešivo odmah. U tom slučaju je važno da svi učestvuju. Džaba bi bilo da sada Albanci i Srbi sednu i sve se sami dogovore, ako taj njihov dogovor ne bi bio u interesima velikih sila.
Uticaj spora Amerike i Nemačke
Kovačić veruje da je moguće da političko rešenje bude na neki način odloženo ali samo kako bi došlo do takozvane ekonomske normalizacije Prištine i Beograda. U isto vreme on napominje da to zavisi i od toga koliko će Nemačka i Amerika u svemu tome pronaći zajednički jezik s obzirom da Berlin smatra da je Amerika „uletela u prazan prostor“ tj, dijalog, bez konsultacije s njima.
Posle poduže pauze prvi susret kosovskih i beogradskih zvaničnika trebalo bi da se održi u četvrtak u Briselu, dok je drugi planiran da bude upriličen u Beloj kući u Vašingtonu u subotu. Novi premijer Kosova potvrdio je da će sa svojim timom ići na sastanak u Brisel kao i da će odatle otputovati za Vašington. Za takozvanog predsednika Kosova Hašima Tačija za sada je poznato da će sigurno ići u Ameriku ali je nejasno da li će biti i na sastanku u Briselu