U nacrtu rezolucije, čija se kopija nalazi na raspolaganju RIA „Novosti“, navodi se da nakon isteka mera, koje su uvedene rezolucijom 2231, „sve države-članice moraju da spreče direktne ili indirektne isporuke, prodaju ili predaju Iranu oružja i materijala preko svoje teritorije ili svojih državljana, ili korišćenjem svojih brodova i aviona“. Izuzetak se može napraviti ukoliko specijalni komitet odobri takvu aktivnost „u humanitarne ili bilo koje druge svrhe, koje su u skladu sa ciljevima te rezolucije“.
Zemlje-članice UN, prema dokumentu, treba da zabrane svojim državljanima da kupuju oružje iz Irana. Autori teksta predlažu da se državama zabrani da dele sa Iranom znanja, stručnjake, finansijske resurse koji mogu biti iskorišćeni za pravljenje i održavanje naoružanja.
Iz teksta sledi da bi zemlje trebalo da zamrznu finansijska sredstva lica i struktura koja krše odredbe iz dokumenta.
Amerika predlaže da se formira komitet koji će pratiti da li se odredbe rezolucije poštuju. Pored toga, njegov zadatak bi bio da izdvoji lica i strukture čiju imovinu bi zamrznuli.
Autori teksta optužuju Iran za napad na naftne tankere. Savetu bezbednosti se predlaže da „pokaže ozbiljnu zabrinutost u vezi sa napadom na iračku vojnu bazu u Kirkuku 27. decembra, kada je stradao američki državljanin i ranjeno nekoliko američkih i iračkih vojnika“.
Ranije je šef ruske diplomatije Sergej Lavrov uputio pismo generalnom sekretaru UN Antoniju Guterešu, u kome ističe da nema objektivnih razloga za uvođenje embarga na oružje Iranu. Kako je istakao, primena ograničenja na isporuku oružja Iranu nakon 18. oktobra 2020. godine „nikada nije planirana i ne postoje ni pravni ni drugi razlozi da se to preispituje“.
Pročitajte još:
