Pukovnik na početku teksta navodi da su američki bezbednosni interesi „ugroženi kao nikad pre“.
„Kina i Rusija predstavljaju izazove s kakvima se SAD nisu suočile od vremena Hladnog rata, a otpadničke države poput Irana i Severne Koreje traže način da pokrenu razorne raketne napade. Dok Ministarstvo odbrane modernizuje arsenal raketa dugog dometa, trebalo bi da se fokusira na ključni nedostatak – manjak stelt bombardera sposobnih da napadnu hiljade meta bilo gde na bojnom polju“, piše pukovnik.
Prema njegovim rečima, postoje dva ključna pristupa za izvođenje napada u udaljenim tačkama. To su bombarderi izgrađeni pomoću „stelt“ tehnologije („nevidljivi“) koji deluju u neposrednoj blizini mete, i rakete, koje deluju sa daljine.
Bivši pukovnik piše da se trenutno u sastavu naoružanja nalazi 20 bombardera B-2. Pritom, Pentagon planira da napravi novi avion prema konceptu aviona „Arsenal“.
Ganzinger ističe da se proizvodnjom takve vrsta aviona suvišno ulaže u udarnu snagu, koja neće omogućiti da se promeni odnos snaga. Korišćenje vojno-transportnih letelica u ulozi udarnih takođe nije rešenje, ističe pukovnik.
Avion „Arsenal“ biće značajno ograničen kada je reč o količini municije. Što se meta nalazi na većoj udaljenosti, nosač može biti opremljen sa manjom količinom oružja. To će povećati vreme neophodno za uništavanje cilja. Američki pukovnik dodaje da bi protivnik u tom slučaju imao prednost.
Ganzinger piše da bi lansiranje skupih raketa dugog dometa, uključujući i hipersonične, protiv desetina hiljada meta koštalo mnogo više nego višenamenski bombarderi, koji prenose jeftiniju municiju i deluju precizno.
Pukovnik ističe da Oružane snage SAD imaju letelice slične avionu „Arsenal“, a to su bombarderi B-52H i B-1B.
Pročitajte još: