U njima komandanti iznose svoje mišljenje o prvom kontaktu sa neprijateljima, posebno govore o jačim i slabijim stranama nacističkih trupa. Uporedo sa tim materijalima, objavljene su i arhive o pripremi parade Pobede na Crvenom trgu, koja se održala 24. juna 1945. godine.
„Objavljivanje dokumenata o početku Drugog svetskog rata iz fondova Centralnog arhiva Ministarstva odbrane Rusije predstavlja nastavak aktivnosti vojnog odeljenja, čiji je cilj čuvanje i zaštita istorijske istine, sprečavanje falsifikovanja istorije i pokušaja da se preispitaju rezultati Drugog svetskog rata“, ističe Ministarstvo odbrane.
Prvi dani rata - Crvena armija je pružala odlučan otpor
Konkretno, objavljen je dokument sa podacima Obaveštajne uprave Generalštaba Crvene armije, iz kog sledi da je do 22. juna 1941. godine komanda nacističke Nemačke koncentrisala 114 pešadijskih, 11 motorizovanih i 15 tenkovskih divizija na granici sa Sovjetskim Savezom.
„Neprijatelj je, preduhitrivši sovjetske trupe u razmeštanju, primorao jedinice Crvene armije da prihvate bitku dok su bili u procesu zauzimanja početnog položaja prema planu pokrivanja. Iskoristivši ovu prednost, neprijatelj je uspeo da postigne uspeh u određenim oblastima“, izjavio je načelnik Generalštaba Georgij Žukov u izveštaju Generalštaba broj 1 od 22. jun 1941. godine.
Objavljena je i karta koja prikazuje položaj trupa Zapadnog fronta i nemačkih jedinica prvog dana Drugog svetskog rata. Crvenim linijama su označene streljačke jedinice i formacije, a crnim tenkovske i mehanizovane jedinice Zapadnog fronta. Plava boja označava položaj nemačkih jedinica.
Takođe je objavljen dokument od 23. juna o formiranju Štaba Vrhovne komande — najvišeg organa strateškog rukovodstva. U njemu su bili narodni komesar odbrane, maršal Semjon Timošenko, načelnik Generalštaba Georgij Žukov, predsednik Narodnog komesarijata Josif Staljin, narodni komesar za spoljne poslove Vjačeslav Molotov, maršal Kliment Vorošilov, maršal Semjon Budjoni i narodni komesar mornarice Nikolaj Kuznjecov.
Prema informacijama iz jutarnjeg operativnog izveštaja 23. juna, tokom cele noći neprijatelj je masovno bombardovao pogranična područja i aerodrome. Najintenzivnija bombardovanja su bila izvedena na Zapadnom frontu u pravcu Minska i Babrujska. Međutim, nacisti i njihovi saveznici su koncentrisali svoje trupe do granice SSSR na severu.
Iz deklasifikovanih arhiva se navodi da, uprkos teškoj situaciji Crvene armije na početku rata, neke njene jedinice su bile u stanju ne samo da nanesu štetu neprijatelju, već i da izvojuju prve pobede na određenim delovima fronta, pa čak i da uklone one koji su napredovali izvan državne granice SSSR.
Izveštava se da je samo 23. juna sovjetska frontovska avijacija i protivavionska artiljerija uništila 50 aviona neprijatelja, a još 177 aviona 24. juna. U Lavovskoj oblasti, u regiji Rava-Ruska, jedinice 6. armije su pobedile neprijatelja i potisnule ga izvan državne granice. Jedinice 12. armije Jugozapadnog fronta su uspele da postignu sličan uspeh.
Iako su beležili prve uspehe, Nemci su se bojali crvenoarmejaca
Generalno, nemačke i rumunske trupe su razvijale ofanzivu, istovremeno napadajući aerodrome, položaj sovjetskih trupa i naselja.
„Trupe Crvene armije, koje prikrivaju koncentraciju svojih glavnih snaga, uporno se suprotstavljaju neprijatelju, nanoseći mu značajne gubitke“, navodi se u večernjem izveštaju Generalštaba 24. juna.
Među objavljenim dokumentima su i mišljenja komandira o prvim borbama sovjetskih jedinica sa neprijateljem. Ističe se da je komanda Crvene armije pridavala veliki značaj sveobuhvatnoj analizi stanja na frontovima iz prve ruke.
Mnogi komandiri Crvene armije govorili su kako su Nemci efikasno koristili minobacače, tenkove i frontovske avijacije, o dobroj interakciji pešadije sa avionima uz pomoć signalnih raketa.
Govoreći o slabim stranama protivnika, komandiri su isticali da se „Nemci, po pravilu, ne bore noću“, „vojnici se odmaraju ili piju“, pokazuju „nepažnju na mestu tenkovskih jedinica, kako bi se odmorili“, artiljerci pucaju „ne vodeći računa o efikasnosti, samo da bi pokazali snagu svoje vatre“.
Jedan od komandira ranjenih u prvim mesecima rata, mlađi poručnik Kukačev je istakao: „Nemci se veoma plaše bajonetnih napada i posle uzvika ‘ura!’ oni beže… Kada se pojave naši lovci, makar samo jedan, nemački bombarderi odlaze“.
Pročitajte još:
