Anđelković je ocenio da pojedinci i nacije često pamte ono što nije tačno, a zaboravljaju istinu, te da se to dešava i bez manipulacije, a tim pre sa njom.
„Tu, odnosno u spontano a neretko i sistematski iskrivljenom pamćenju, leži velika opasnost. Za pojedince, nacije, ceo svet. I to ne samo za one koji u sferi istorije i na drugim poljima sebično rade protiv drugih već i za njih same! Laži se na kraju neretko vrate kao bumerang i pokose one koji su ih plasirali. Na sve to, smireno i argumentovano, bez fobija i filija, dobronamerno ali energično, u svom autorskom tekstu objavljenom u SAD ukazuje Vladimir Putin“, naveo je Anđelković u autorskom tekstu za „Rusku gazetu“, prenosi RTRS.
On je istakao da kroz priču o Drugom svetskom ratu, onome što mu je prethodilo i šta je došlo posle njega, ruski predsednik je progovorio o sadašnjosti i budućnosti čovečanstva.
„Mnogi koji retorički govore o istoriji kao 'učiteljici života' iz nje zapravo ne žele da izvuku pouke. Instrumentalizuju je u funkciji svojih geopolitičkih interesa, a to je, vreme je to već pokazalo, opasno i za njih same. Živimo u svetu duplih standarda i grube zloupotrebe priče o demokratiji i ljudskim pravima. Dok se o tome poletno govori, agresivno se gaze prava drugih, i to neretko baš od onih koji se najglasnije zaklinju u pomenute vrednosti“, ocenio je Anđelković.
Da je tako, ukazao je Anđelković, najbolje su na svom primeru osetili Rusi i Srbi za koje reči i dalje nisu samo momenti propagandnog karaktera.
„Ali to počinju da osećaju i Amerikanci, Britanci i neki drugi narodi zapada, koji su verovali da globalna konstrukcija koja se gradi na temeljima laži, njima koristi i večno će biti osnov njihove dominacije. Danas dok pomahnitala rulja ruši spomenike u Americi i Engleskoj, dok se zatiru vekovni tragovi njihove istorije a i sama ideja države izvrgava ruglu, pravi je trenutak da se progovori o prekrajanju istorije, o njenoj instrumentalizaciji i bumerang efektu koji ona sa sobom nosi“, naveo je Anđelković.
On je ocenio da je to Putin maestralno učinio kroz osvrt na Minhen i podelu Čehoslovačke, preko sagledavanja uzroka i posledica Drugog svetskog rata i njegovog toka, uz analizu neprincipijelnosti onih koji sebi daju pravo da budu arbitri moralnosti.
„Sve to je učinio ne samo zbog istine o prošlosti već i radi budućnosti. Sada kada je svet ponovo došao do opasne raskrsnice, istorija uistinu treba da nas pouči, da nam pomogne da izbegnemo nove tragedije. Oni koji sebično misle samo na sebe, obično ne žele da nešto stvarno nauče iz istorije niti daju drugima da tako postupe, ali došli su do tačke kada bi morali dublje da razmisle koliko je to štetno. Više se ne radi samo o poigravanju tuđim sudbinama već i o njihovom opstanku! Nadam se da su dovoljno pametni da to razumeju“, naglasio je Anđelković.
On je naveo da su se globalne protivrečnosti nagomilale do nivoa potpunog zakrečenja odnosa među velikim silama i da se na nacionalnim nivoima nakupilo mnogo razornog taloga.
„Već vidimo u koliko opasnom pravcu sve to vodi svet. Da iz toga ne bi proizašao pogubni požar, koji pitanje je ko će i u kakvom stanju preživeti, danas bez gubljenja vremena mora energično da se deluje. Sažimajući brojne i dugotrajne napore ruske međunarodne politike usmerene kao očuvanju globalnog mira i stabilnosti u jednu veliku inicijativu, zato na kraju svog istorijski utemeljenog teksta ruski predsednik predlaže održavanje sastanka lidera vodećih sila pobednica u Drugom svetskom ratu a od 1945. članica Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija“, dodao je Anđelković.
On podseća da je Putin naglasio da bi na samitu trebalo razgovarati „o koracima za razvoj kolektivnih principa u svetskim pitanjima, o očuvanju mira, jačanju globalne i regionalne bezbednosti, kontroli strateškog naoružanja, zajedničkim naporima u borbi protiv terorizma, ekstremizma, i drugim aktuelnim izazovima i pretnjama“.
„A među njima je, i to kako je s pravom istakao kao posebno važna tema, i velika ekonomska kriza izazvana 'pandemijom virusa korona'. Ne zaboravimo: veliki sukobi izranjaju iz dubina ogromnih privrednih i finansijskih nedaća“, naglasio je Anđelković, dodavši da je Putin u tekstu zaključio da „oslanjajući se na zajedničku istoriju, možemo i moramo verovati jedni drugima“, te da će „to poslužiti kao čvrsta osnova za uspešne pregovore“.
„Kao realan političar svakako je svestan da je 'možemo i moramo' često daleko od onoga što važi u ovom trenutku. Ali u ključnim periodima bitno je odrediti ideale kojima se teži. Neće se do njih stići brzo, niti u potpunosti, no bitno je imati putokaz koji vodi ka spasu. Takav orijentir je potreban svetu a dobra prilika da se radi na njegovom postavljanju je održavanje sastanka lidera velikih sila. Ne treba imati iluziju da će i posle njega svi problemi nestati preko noći ali ako se realizuje Putinova zamisao počeće trasiranje puta ka rešavanju najopasnijih globalnih izazova. Samit će sam po sebi biti simbol dobre volje a iz nje pre ili kasnije proizlaze i dobra rešenja“, ocenio je Anđelković.
On je dodao da ostaje samo jedno pitanje da zlokobno lebdi nad svima nama, a to je „da li i lideri vodećih zapadnih zemalja, a pogotovo SAD, tu volju konačno imaju ili bar počinju da shvataju da su došli do faze kada će dalje insistiranje na samovolji skupo koštati i njihove narode“?
„Od odgovora na to pitanje u mnogome zavisi sudbina čovečanstva“, zaključio je Anđelković.
