Kataklizmične scene širom Srbije — i narednih dana

Kataklizmične scene ponovo su preplavile Srbiju, a i društvene mreže. Šokirani ljudi delili su skoro nerealne slike posledica nevremena iz čitave zemlje.

Jako nevreme zahvatilo Srbiju

Osim uništenog puta, prošaranog blatom i barama nepoznatih dubina, građani Trstenika zabeležili su nesvakidašnji prizor. Parkirani automobili nanizali su se jedni na druge, prekrivajući zadnjim točkovima haube onih koji su nastavljali kolonu, podsećajući na udes.

​Bujice su tekle i ulicama Niša, a bile su tolike da su „gutale“ gotovo čitava vozila, pa je jedan korisnik Tvitera ironično upitao: „Šta ćemo mi u Veneciji?“

​Slična situacija bila je i u Kruševcu, gde automobili nisu mogli da prođu kolovozom, a da ne nanesu kišne talase na ivičnjake.

​Pljuskovi i narednih dana

Meteorolog RHMZ-a Nedeljko Todorović predočio nam je da je u centralnoj Srbiji palo od 20 do 50 litara kiše po kvadratnom metru, što se smatra pljuskom jakog intenziteta, odnosno, velikom količinom padavina za kratak vremenski period od pola sata do sat.

Kako je rekao, nepogode su bile izraženije u gradskim sredinama, poput Požege, Čačka, Kraljeva, Kruševca, Kragujevca, Paraćina, Aleksinca i Niša, zbog stvaranja uličnih bujica.

Komentarišući činjenicu da je u pojedinim mestima padao i grad, Todorović kaže da je grad sastavni deo nepogoda sa grmljavinskim oblacima i da se javlja od maja do septembra, s tim što u nekim područjima može da bude jači.

​On je podsetio da su te količine padavina uobičajene za maj, jul i pogotovo jun, kao i da su moguće i tokom celog leta, što znači da pljuskove možemo da očekujemo i u narednom periodu.

„Kada je u pitanju jun, najverovatnije je da će se ovaj tip vremena zadržati do 25. juna. To znači relativno čestu pojavu pljuskova i grmljavina, koja će možda biti nešto manja 20. i 21. juna, kada bi preovlađivala kiša. Posle 25. juna slede porast temperature, proređivanje pljuskova, periodi dužeg suvog i toplog vremena sa maksimalnim temperaturama od 30 do 32 stepena“, istakao je Todorović.

Teško prognozirati ekstremne nepogode

Todorović napominje da je prognoziranje tačnog vremena pojavljivanja nepogode teško, ali dodaje da obično nastupaju po podne ili uveče. On ukazuje i na to da nije moguće ni da se precizno odredi mesto gde će se vremenska nepogoda dogoditi.

Zato se, kako kaže, na širem području zemlje prognoziraju uslovi za lokalne pljuskove i grmljavine.

„Nemoguće je prognozirati unapred za dan, a kamoli nekoliko. Čak je nemoguće pre podne prognozirati tačnu lokaciju za po podne. Stvar je u tome što se ti oblaci stvaraju na licu mesta, određenoj teritoriji, imaju svoj životni vek od sat, sat i po vremena i na toj lokaciji daju jake pljuskove i grmljavinu“, objasnio je Todorović.

Kako je rekao, takvi oblaci uočavaju se radarskom metodom posmatranja tek kada se stvore, čime se dobija tačna lokacija i mogućnost praćenja njihove putanje, koja može da bude i po nekoliko desetina kilometara, što dovodi do izdavanja najava i upozorenja.

Pročitajte još:

• Potop u Trsteniku, u Nišu poplavljene kuće /video/
• Jesen u junu: Na snazi žuti meteo-alarm — šta nas očekuje narednih sedam dana