U okviru Zdravstvenog izveštaja, „Štada grupa“ je ispitala šta ljudi misle o lečenju putem video-kamere, obaveznoj vakcinaciji, genetskoj terapiji, konvencionalnoj medicini, a sprovedeno je i dodatno istraživanje o virusu korona u šest zemalja, među kojima je i Srbija.
Osim toga, rezultati drugog međunarodnog istraživanja „Štada grupa“, u okviru koje posluje i „Hemofarm“, sprovedenog na 24.000 ispitanika u 12 zemalja, uključujući Srbiju, pokazuju da većina građana Evrope, njih 82 odsto, podržava ideju obavezne vakcinacije.
Obaveznu vakcinaciju podržavaju posebno u Španiji (94 odsto). Kada je reč o stavu građana Srbije o vakcinaciji, 78 odsto Srba podržava obaveznu vakcinaciju, malo manje od opšteg proseka.
U istraživanju posvećenom korona virusu, 42 procenta ispitanika izrazilo je zabrinutost zbog nedostatka vakcine protiv ovog virusa.
Poređenja radi, 50 odsto ispitanika strahuje da će se njihovi najmiliji zaraziti virusom i umreti.
Ovde definitivno dolazi do izraza razlika među polovima: 54 procenta žena je zabrinuto za svoju porodicu i prijatelje, a samo 45 procenata muškaraca, navode autori studije.
Osim toga, 40 odsto se boji gubitka posla, a 36 odsto očekuje izbijanje finansijske krize zbog virusa korona. Strah od nezaposlenosti posebno je izražen u Italiji (48 odsto) i Rusiji (53 odsto).
Kad je reč o Srbima, oni su pokazali određenu neustrašivost, kako su autori istraživanja to nazvali: jedan od šest ispitanika je rekao da uopšte ne brine zbog pandemije, a u poređenju sa Italijom i Rusijom, u Srbiji je samo 27 odsto ispitanika odgovorilo da brine zbog ekonomskih posledica i gubitka posla.
Takođe, korona istraživanje pokazuje i da 61 odsto ispitanika ocenjuje medicinsku negu tokom korona krize kao pozitivnu ili vrlo pozitivnu.
Najviše stope odobravanja postignute su u Španiji, 75 odsto i Velikoj Britaniji, 74 odsto - dve zemlje koje su se suočile sa posebno visokim stopama smrtnosti.
Osim toga, 44 odsto anketiranih izjavilo je da su stekli novo poštovanje za rad medicinskog osoblja, a svaki četvrti sada bolje razume koliko su važni dobri lekovi.
„Istraživanje posvećeno virusu korona pokazuje rast u odavanju priznanja pripadnicima zdravstvenog sektora tokom krize. Zaista se nadam da će se poštovanje i uvažavanje lekara, medicinskih sestara i farmaceuta nastavitii nakon pandemije“, rekao je Peter Goldšmit, generalni direktor Štade na virtuelnoj prezentaciji izveštaja.
Što se tiče ostalih tema Zdravstvenog izveštaja, „Štadini“ indeks budućnosti nagoveštava veću otvorenost prema digitalnoj medicini širom Evrope.
Dok je 2019. godine 54 odsto ispitanika bilo spremno da se leči na daljinu, sada je za to otvoreno 70 odsto ispitanika. Belgijanci i Nemci ostaju prilicno skeptični jer je „tek“ 58 odnosno 62 odsto spremno za telemedicinu.
Na drugoj strani, Srbi su bili među najpozitivnijim od svih nacija kada je reč o konsultacijama sa lekarom preko veb-kamere ili interneta, a tiče se neke manje ili sekundarne bolesti – čak 75 odsto ispitanika je moglo da zamisli da koristi tu opciju, u odnosu na prosek ankete od 70 odsto, što Srbiju stavlja na četvrto mesto po spremnosti na onlajn konsultacije, posle Španije, Finske i Italije.
Čak 85 odsto Srba bi moglo da zamisli korišćenje aplikacije propisane od strane lekara za praćenje napretka lečenja.
Istraživanje pokazuje da 40 odsto Srba ima poverenje u konvencionalnu medicinu.
Stručnjak za digitalnu medicinu Šari Langemak objašnjava da je pandemija virusa korona navela mnoge ljude da se okrenu telemedicini.
Kada je reč o genetskoj terapiji, znanja građana u Srbiji o predispoziciji i genetskim vezama za bolesti kreću se oko evropskog proseka, osim što imaju natprosečnu svest (njih 73 odsto u odnosu na prosek od 55 odsto) o genetskim vezama sa kardiovaskularnim bolestima.
Međutim, kada građanima Srbije ponuđena mogućnost da promene svoje gene da bi izbegli ozbiljne bolesti nakon genskog testa, samo 45 odsto Srba je reklo da bi to učinili, dok je evropski prosek na 51 odsto.
Studiju je pokrenula kompanija „Štada“ u saradnji sa Institutom za tržištna istraživanja Kantar a sprovedena je od februara do marta, a kada je reč o korona specijalnu, ispitivanje je obavljeno od 23. do 27. aprila.
