Kriza i dalje traje, ali protesti su ipak manje nasilni nego početkom meseca, opisuje stanje u SAD analitičar iz Vašingtona Obrad Kesić, koji zato smatra da više nema potencijala za neki žešći građanski sukob.
„Ipak, jesmo ušli u fazu kulturnog rata koji već duže postoji u SAD i u još dublju podelu u društvu, gde svaki radikalan potez vuče odgovor koji takođe izaziva još veći radikalizam“, kaže Kesić za Sputnjik.
Mnoge kamate su stigle Americi na naplatu, gnev zbog rasizma se povećava, ali su previše pesimistične ocene da joj zbog podeljenosti društva preti sovjetski scenario. Ipak, i Sjedinjenim Državama i celom Zapadu potrebna je katarza i suočavanje s kolonijalnom i robovlasničkom prošlošću, ocenjuje bivši šef diplomatije SR Jugoslavije Vladislav Jovanović.
Zapadnim kolonijalnim silama potrebna katarza
Američki sistem, ističe Jovanović, ima dobre federe i čak i kad se nagne u jednu stranu — ispraviće se. Međutim, rasizam je prateće zlo, jer u SAD nikad nije postojala stvarna dobra volja da se taj problem reši. Sve se još prelilo s druge strane Atlantika i čuju se prozivke svih bivših kolonijalnih sila da podnesu račun o svojoj odgovornosti.
„Poprilično je uzdrman moralni kredibilitet Amerike i drugih zapadnih zemalja koje je dosad krasila aroma ljudskih prava, pa su mogle drugima da drže lekcije o tome. Matrica koja je upaljena zato će ostati trajna, dok god zapadne kolonijalne sile ne izvrše katarzu prema ropstvu, prema uništavanju čitavih naroda i rasa“, kaže Jovanović.
Prema mišljenju Milana Krstića, asistenta na Fakultetu političkih nauka, Americi je apsolutno neophodna neka vrsta suočavanja s prošlošću, a za početak treba da budu uklonjene statue vođa Juga, koji su se u građanskom ratu borili između ostalog i za robovlasništvo. Takav predlog nedavno je iznela Nensi Pelosi, lider demokrata u Kongresu.
Spomenici kao paradigma
„Spomenici su samo paradigma. U SAD nema dovoljno distanciranja od protagonista robovlasništva, a prema njima treba napraviti kritički otklon, da crnačko stanovništvo vidi da sadašnja generacija političara odbacuje ono što nije bilo dobro“, slaže se i Vladislav Jovanović.
Kesić dotle skreće pažnju da se eskalacija antirasnih osećanja dešava pred izbore, što doliva benzin na vatru.
Činjenica je da je Amerika u predizbornoj kampanji i da duboka država ne bira sredstva da ne dozvoli nastavak vlasti sadašnjeg predsednika, a najopasnije je što demokratski kandidat Džo Bajden uveliko zloupotrebljava pokret protiv rasizma za svoje svrhe i samo potpaljuje vatru, upozorava Vladislav Jovanović.
Ekstremne grupe opasne i za Bajdena
Milan Krstić objašnjava da su među demonstrantima prisutne i neke ekstremnije grupe koje su, kako kaže, potencijalno opasne ne samo za Trampa, nego i za Bajdena, iako on zasad dobro pliva na pokušaju da protestni pokret protiv rasizma predstavi kao pokret protiv Trampa.
„Međutim, ako se nastavi radikalizacija protesta, to bi moglo da natera Bajdena da se izjasni za ili protiv smanjivanja sredstava policiji, za ili protiv tih autonomnih pokreta. On se za sada izjašnjava protiv, ali veoma oprezno, pazeći da ne antagonizuje levo krivo svojih birača. Vrlo lako može da se desi da se on nađe između dve vatre, da mora da koketira i sa ekstremnijim levim radikalnim demonstrantima, a s druge strane da pokuša da ne izgubi bazu centralno orijentisanih birača, naročito onih neopredeljenih“, ističe sagovornik Sputnjika.
U osvrtu na Bajdenovu poruku da će vojska ispratiti Trampa iz Bele kuće ako izgubi na izborima, a odbije da napusti funkciju, Obrad Kesić kaže da to pokazuje da se ulazi u opasniju fazu od dosad prisutnih pokušaja sabotiranja aktuelnog predsednika.
„Podele koje postoje potpaljuju emocije gde i jedna i druga strana vide ovaj momenat kao ’biti ili ne biti‘. Zbog toga očekujem da će ovo biti prljava kampanja“, dodaje Kesić.
Tramp obećao kraj intervencionizma
Povodom još jedne važne poruke, ovoga puta od Trampa koji je rekao da SAD više neće da rešavaju tuđe konflikte i da budu svetski policajac, sagovornici Sputnjika slažu se da američki predsednik reafirmiše ono što je obećao još tokom prethodne kampanje.
Na pitanje treba li svet da žali što SAD više neće da „šire demokratiju“ ili pak da se raduje jer to znači da neće biti ni obojenih revolucija, Vladislav Jovanović kaže da će svakako svima biti lakše bez američkog vojnog intervencionizma.
Što se tiče obojenih revolucija, Milan Krstić podseća da su one bile jedan od mehanizama intervencionističkog delovanja SAD, naročito u vreme Bila Klintona i „doktrine demokratskog mira“, koja je podrazumevala da treba na silu demokratizovati države, ali da je Amerika poslednjih 5-6 godina već aterirala u primeni ovih strategija.
Kad je reč o mogućem raspletu protesta u SAD, Jovanović veruje da Tramp mora da ponudi radikalnije poboljšanje položaja crnačkog stanovništva, ali tako da može da ih proguta bela Amerika. U svetlu izbora mnogo će, napominje on, zavisiti i od Trampove umešnosti da oporavi ekonomiju posle epidemije virusa korona.
Krstić konstatuje da Tramp ima čvrsto biračko telo belih evangelista, kojima šalje poruke koje oni i žele da čuju, a to je da su potrebni red i stabilnost. On će uz to pokušati da pridobije i deo centrista i neopredeljenih, koje bi pokušao da zastraši prikazujući kako demokratska partija koketira s anarhizmom i socijalizmom, a sebe predstavi kao garanta stabilnosti i ekonomskog blagostanja.
„Američka ekonomija se za vreme Trampa zahuktala i ukoliko se opet zahukta posle korone, to će biti vrlo važan ishod za Trampa i šansa da pridobije i treću grupu, a to su gubitnici globalizacije. Sa te tri grupe Tramp bi mogao da osigura ponovnu pobedu na izborima“, rezimira Krstić.
