Sastanak Beograda i Prištine u Beloj kući uvod je u nastavak dijaloga po američkom scenariju, ocenjuje karijerni diplomata u penziji Zoran Milivojević predstojeći susret predstavnika Beograda i Prištine u Vašingtonu.
Da Sjedinjene Države željno očekuju sastanak lidera Srbije i prištinskih institucija 27. juna, u svojoj objavi na Tviteru potvrdio je i savetnik za nacionalnu bezbednost američkog predsednika Robert O‘Brajen, koji je napisao da je spreman da ugosti predstavnike Beograda i Prištine, kao i inicijatora ovog susreta, specijalnog izaslanika Bele kuće za dijalog Ričarda Grenela.
Na pitanje da li se na Balkanu uvek nešto dogovori tek onda kada se umešaju Amerikanci, kao što smo videli na primerima Dejtonskog, Kumanovskog i Prespanskog sporazuma, Zoran Milivojević kaže da je američko mešanje prisutno od pada Berlinskog zida do danas. S tim što su se sada, napominje, stvari ponešto izmenile, pa oni više nisu sami.
„Oni prosto arbitriraju po nekakvoj inerciji, u skladu sa njihovim globalnim interesom, da gde god ima važnih tema, pokušaju da oni to rešavaju. Tako su se i ovde umešali, kada se pokazalo da Evropska unija nije sposobna da išta ovde učini i kada su prethodna briselska administracija i Federika Mogerini doživeli potpuni fijasko. Prema tome, oni su se umešali u sklopu pokušaja da ostanu dominantna sila i da ne dozvole da se važna pitanja poput bezbednosti Evrope realizuju bez njih“, smatra Milivojević.
Sastanak u Vašingtonu je uvod u nastavak dijaloga po američkom scenariju
Komentarišući da li će u Beloj kući uopšte biti razgovora ili su Amerikanci već pripremili nešto za potpis, Milivojević kaže da će oni najverovatnije opet nastupati sa nekim ekonomskim paketom.
„Amerika generalno ima u vidu priznanje, ali metodološki, pošto razume da to ne može, očigledno pristupa pragmatično i pokušava da napravi pretpostavke da se o tome kasnije razgovara na jedan kvalitetan način. Očigledno da ova administracija ima interes da napravi neki kvalitet, a to je moguće samo ako ne antagonizira Srbiju. Priština želi razgovore o pitanju statusa, želi priznanje, a ja mislim da Srbija po tom pitanju neće moći ni smeti da uđe u bilo kakav dijalog“, ocenjuje Milivojević.
Kako kaže, inicijativa Amerike je potpuno logična, jer sve što se desilo do sada je proizvod američkog uticaja u Prištini i američkih akcija.
„Tu mislim na rušenje Kurtijeve vlade, dolazak nove vlade na čelu sa Hotijem i prvu meru te vlade koja se odnosila na uklanjanje svega onoga što je bila smetnja nastavku dijaloga i učešću Beograda u tom dijalogu. Zato je sastanak koji predstoji u Beloj kući sa O‘Brajenom i Grenelom u stvari uvod u nastavak dijaloga po američkom scenariju“, kaže Milivojević.
On smatra da su se Amerikanci u nastavak dijaloga dve strane uključili na jedan pragmatičan način, pre svega jer Trampova administracija ima nešto drugačiji pogled na globalne odnose od prethodne garniture u Beloj kući.
„Oni razumeju da se svet promenio, da je postao multipolaran i da Amerika neke stvari ipak mora da rešava na drugačiji način, a ne onako kako je to bila praksa prethodnih administracija. Otuda stav nove administracije vezano i za humanitarne intervencije, za vojno prisustvo u svetu, otuda pukotine u transatlantskoj zajednici, novi stav prema NATO-u i konfrontacija sa Kinom, glavnim ekonomskim rivalom SAD na globalnom planu“, navodi diplomata.
Stvari se na Balkanu ne mogu rešavati bez Rusije i Amerike
Bez Amerikanaca se, dodaje Milivojević, ne može, jer Kosovo i Metohija ne može da se reši bez Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija. Međutim, kako navodi, u tom telu UN je i Rusija, pa je u tom smislu vrlo značajno što će sastanku u Sjedinjenim Državama prethoditi poseta ruskog šefa diplomatije Sergeja Lavrova Beogradu i poseta srpskog predsednika Vučića Moskvi.
„Sastanci koji će prethoditi onom u Vašingtonu, jasno će pokazati da se bez te dve velike sile stvari ovde ne mogu rešavati, a posebno ne može Kosovo i Metohija. Rusija stoji na strani Srbije i dolazak Lavrova, a posebno susret srpskog i ruskog lidera u Rusiji potvrdiće jasan stav Moskve — da se kosovsko pitanje ne može rešiti preko kolena i na način na koji to priželjkuju Priština i neki zapadni centri moći. Dakle, mora se uvažiti interes i stav Srbije, a onda i međunarodno pravo i Rezolucija 1244, jer je to jedina osnova na kojoj se to pitanje može rešavati. I konačno, sve to ne može bez Saveta bezbednosti UN“, kategoričan je naš sagovornik.
To će, veruje on, biti osnov platforme za razgovore srpske delegacije u Vašingtonu.
A šta nudi EU?
Uporedo sa američkim pristupom, primećuje Milivojević, ni Evropska unija ne odustaje od posredovanja u dijalogu između Beograda i Prištine. Međutim, kako kaže, postavlja se pitanje šta uopšte nudi evropski posrednik u razgovorima dve strane Miroslav Lajčak.
„Ja očekujem da će on ponovo da nudi perspektivu, jer od proširenja, što je tema koja bi mogla da zainteresuje Srbiju, za sada nema ništa. Međutim, mislim da je ta ponuda o perspektivi iscrpljena i ako tu nema nekog novog, ozbiljnijeg sadržaja, to teško da može da dâ neki rezultat. Kada su Amerikanci u pitanju, ako bude neki ekonomski paket tipa onoga koji je vezan za vazdušni saobraćaj i železnicu, to može i da prođe jer se uklapa u nešto što je prihvatljivo i na liniji je onoga o čemu Srbija generalno može da razgovara. Beograd može da razgovara o nekim pitanjima koja se tiču normalizacije odnosa u regionu, očuvanja mira, jačanja ekonomske saradnje, ali ne o statusu. I to je suština“, zaključuje Zoran Milivojević.
Podsetimo, izaslanik Bele kuće za dijalog Beograda i Prištine Ričard Grenel naveo je da su organizovanju sastanka u Vašingtonu prethodila uveravanja dve vlade o privremenoj obustavi kampanje za povlačenje priznanja nezavisnosti Kosova, kao i zahteva za članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama.
