Nekoliko dana pred poziv predsednicima Srbije i privremenih prištinskih institucija da dođu u Vašington, bili smo svedoci i izjave albanskog analitičara Nedžmedina Spahiua da bi Kosovo moglo da bude predmet trgovine Beograda i Prištine.
Profesor Filološkog fakulteta kaže da takve ideje ne dolaze od raznoraznih analitičara, već od specijalnog izaslanika američkog predsednika Ričarda Grenela, koji važi za čoveka od poverenja, bar po funkcijama koje obavlja.
„Vidimo da on vrši pritisak — pala je Kurtijeva Vlada, ali i prištinske takse. To sve pokazuje da se sprema albansko javno mnjenje da se daju neki ustupci, da bi onda neke ustupke mogli i da traže,“ ocenio je naš sagovornik.
Tramp želi da se pohvali da je on uspeo da sklonio ruski uticaj sa Balkana
On podseća da su Amerikanci obarali ruke sa Nemcima u Hrvatskoj i Crnoj Gori i da su pobedili, a sada su sa smenom Kurtija pokazali da mogu da upravljaju i Kosovom, te se kao glavno pitanje nameće da li postoji neki dogovor za koji mi ne znamo.
„Kosovo i Srbija su potpuno nebitni za američko biračko telo, pogotovo u ovim turbulencijama u kojima sada žive, ali Rusija nije nebitna. Tramp može da kaže da je rešio problem koje su demokrate stvorile i nisu uspele da ga reše, a to je Bajden koji je u to bio upleten. Takođe, Tramp može da kaže da je on taj čovek koji je sklonio ruski uticaj sa Balkana, a ne demokrate i da samim tim pokaže da on nije slabiji u pregovaračkom procesu sa Rusima od demokrata. Tu vidim interes da on eksploatiše temu Kosova — da se on unutar Evrope odupire ruskom uticaju na talasima američke rusofobije, to je nešto što može biti od značaja“, rekao je Lompar.
Rezolucija 1244 drži u igri ruski uticaj
Rezolucija 1244 drži u igri ruski uticaj, a ukoliko bi se ona sklonila, ruska karta uticaja u Srbiji bila bi izuzetno smanjena, politički uticaj Rusije bi bio manji, sveo bi se na jednu vrstu sentimenta, rusofilije koja bi se iscrpljivala u nekoj vrsti folklorne predstave o bratstvu naroda.
„Ukoliko se Rezolucija 1244 skloni nekim sporazumom, automatski iza toga sledi, to je gotovo zakononamerno, da se Rusija kao politički činilac povlači sa Balkana posle 300 godina. Rusija politički učestvuje u balkanskoj Politici od gramate Petra Velikog 1711. godine upućene svim balkanskim hrišćanima. Potom je ona tri veka uticala — nekad više, nekad manje — koliko je imala snage i interesa. Rezolucija 1244 nije samo nešto što drži Kosovo u Srbiji u međunarodnim okvirima, nego je ona praktično udeo u jednoj vrsti političkih odnosa snaga koje postoje u širim aglomeracijama kao što su Ruska Federacija i Zapad“, rekao je Lompar.
Svesno ili nesvesno, kaže naš sagovornik, Srbija je pogrešno ušla u partiju koja ide iznad onoga što možemo da pratimo, jer prosto nemamo tu snagu.
„Moja procena je da se ide ka nekoj vrsti okvirnog sporazuma, koji bi makar i odloženo mogao dovesti do nezaustavljanja prisustva Kosova u međunarodnim organizacijama, što je i poslednja stvar njihovog međunarodnog priznanja“, ocenio je profesor Milo Lompar.
Tri tačke otpora
Kao jednu od moguće tri tačke otpora, protiv promene Rezolucije 1244, naš sagovornik vidi nacionalnu stranku koja, prema njegovom mišljenju, danas ne postoji u Srbiji, što je zastrašujuće, pogotovo kad pogledamo pejzaž cele Evrope.
„Jedna alternativa za Nemačku ima 90 poslanika u nemačkom parlamentu, Francuzi imaju Marin le Pen, a Italijani Salvinija“, naglasio je on.
Kao drugu tačku otpora, Lompar navodi Srpsku pravoslavnu crkvu. Ukoliko se, međutim, ona prećutno složi sa odlukama vezanim za Kosovo i Metohiju i sa ovim odnosom prema mitropolitu Amfilohiju i vladici Joanikiju, profesor Lompar kaže da ona prestaje da bude crkva Svetoga Save, jer je on uspostavljao svoje eparhije baš na tim teritorijama.
Treću tačku otpora naš sagovornik vidi u stavu Moskve.
„Meni se čini da nema još neke sile koja bi mogla osim Crkve i ruskog međunarodnog uticaja da bude tačka otpora unutar ovoga što se sada najavljuje u vezi sa Kosovom“, rekao je Milo Lompar.
Pročitajte i:
