Upitan da li je Kremlj registrovao da je Alijansa dala ovaj status Kijevu, kao i da se to desilo 12. juna baš kad se slavio Dan Rusije, Peskov je potvrdio da taj događaj nije prošao neprimetno u Moskvi i podsetio da je stav Rusije prema širenju NATO-a ka granicama Rusije dobro poznat.
„Uvek s velikom pažnjom pratimo približavanje vojne infrastrukture NATO-a našim granicama i prinuđeni smo da preduzimamo odgovarajuće neophodne mere za očuvanje sopstvene bezbednosti. Uzimajući u obzir karakter NATO-a i prvobitni cilj zašto je formirana Alijansa, kao mehanizam konfrontacije, uvek pažljivo pratimo procese u okviru kojih Severnoatlantski pakt apsorbuje nove zemlje u različitim formatima“, rekao je Peskov.
Peskov u isto vreme ističe da u Kremlju smatraju da jedan takav korak ne doprinosi jačanju bezbednosti i stabilnosti u Evropi.
Ministar spoljnih poslova Ukrajine Dmitrij Kuleba je prošlog petka obelodanio da je Kijev dobio status partnera NATO-a širokih mogućnosti.
Na sajtu Alijanse navedeno je da je ovaj status deo Inicijative za partnersku interoperabilnost, čiji je cilj održavanje i produbljivanje saradnje između Alijanse i partnera koji su dali značajan doprinos operacijama i misijama NATO-a.
Kako se navodi, Ukrajina je, između ostalog, dala doprinos šaljući vojnike u misije na Kosovu i u Avganistanu.
Ovakav status ima još pet država — Australija, Finska, Gruzija, Jordan i Švedska, navodi se u saopštenju NATO-a.
