Svakom padobrancu, pa samim tim i meni, vrlo je teško pao trenutak kada je 63. padobranska brigada rasformirana i od jedinice koja je nekoliko godina ranije odlikovana Ordenom narodnog heroja, postala bataljon, objašnjava Karanović.
Padobranci i specijalci opet u rangu brigade
U nedelju, 14. juna, srpski predsednik Aleksandar Vučić je u Takovu uručio zastave 63. padobranskoj i 72. specijalnoj brigadi, koje su 2006. rasformirane i i preimenovane u bataljone. Prošle godine od ovih bataljona ponovo su stvorene brigade.
Brigade kakve su 63. padobranska i 72. specijalna, prema Karanovićevim rečima, imaju težinu među armijama u svetu, a u geopolitičkom smislu daju na težini svakoj državi, objašnjava Karanović značaj formiranja ove dve brigade.
„Bataljon je mala jedinica i ljudi, koliko god da su obučeni, ne mogu da pokriju zadatke koje se u eventualnom sukobu postavljaju pred vojsku i pred jedinicu. Recimo, 1991, 63. brigada je bila na više od dvadeset lokacija istovremeno – izvršavala je više od dvadeset borbenih zadataka istovremeno, to nisu zadaci čuvanja straže. To jedinica ranga bataljona nikada ne bi migla da izvrši. Organizacijski i formacijski otvaraju se mogućnosti za mlade starešine“, navodi naš sagovornik.
Pravo na crvenu beretku plaća se krvlju
Karanović je bio i prvi ranjenik koga je 63. padobranska brigada imala u ratovima na tlu bivše Jugoslavije. Ranjen je na aerodromu Cerklje u Sloveniji, tada vazduhoplovnoj bazi JNA, na Vidovdan, 28. juna 1991, neposredno pošto je Slovenija proglasila otcepljenje od Jugoslavije. Istpog dana je poginuo i jedan pripadnik 63. padobranske.
Iako formirana još 1944, 63. padobradnska brigada do 1991. nije učestvovala u ratnim dejstvima, zbog čega nisu nosili crvene beretke, prepoznatljive za sve padobranske jedinice u svetu. Tek po Karanovoićevom ranjavanju, brigada je dobila „pravo“ na crvene beretke.
