Kuleba je prethodno izjavio da ukrajinske vlasti nameću situacije u kojima navodno prva mora da reaguje Rusija. On je takav pristup u intervjuu za „Ukrinformu“ nazvao „ofanzivnom diplomatijom“. Šef ukrajinske dipomatije rekao je da Ukrajina aktivno primenjuje takvu diplomatiju, što potvrđuju posete njenih delegacija Berlinu i Parizu u cilju podsticanja pregovora u „normandijskom formatu“.
Kao primere on je naveo održavanje pregovora kontakt grupe putem video-konferencija u uslovima epidemije, kao i proširenje sastava ukrajinske delegacije članovima vlade i takozvanim predstavnicima Donbasa, u koje spada nekoliko ljudi koji su napustili taj region 2014. godine.
Prema rečima Puškova, ukrajinski ministar spoljnih poslova je „u pravu samo smislu da Ukrajina iznova i iznova ponavlja svoje greške pokušavajući da zaobiđe Minske sporazume, pri čemu svaki put bezuspešno“.
„A Donbas je sve dalje od Ukrajine. U tom smislu je 'ofanzivna'“, napisao je političar na svom Tviter nalogu.
Kogda glava MID Ukrainы tolkuet o «nastupatelьnoй diplomatii», on prav v tom smыsle, čto Ukraina raz za razom nastupaet na odni i te že grabli: pыtaetsя oboйti Minskie soglašeniя - i vsяkiй raz bezuspešno. A Donbass ot Ukrainы - vse dalьše. V эtom smыsle «nastupatelьnaя».
— Alekseй Puškov (@Alexey_Pushkov) June 14, 2020
Ranije je Kuleba izjavio da je spreman za pregovore sa ruskim kolegom Sergejem Lavrovom, istakavši da Minski proces, koji je usmeren na rešavanje situacije u Donbasu – „nije mrtav“.
On je dodao da Minski proces „drži u životu nemačko-francuski respirator“.
Minski sporazumi su potpisani 2015. godine u cilju rešavanja situacije na istoku Ukrajine, a Moskva ističe da do sad nijedna od odredbi nije u potpunosti realizovana.
Ukrajinske vlasti su u aprilu 2014. godine započele vojnu operaciju protiv samoproglašenih Luganske i Donjecke Republike, koje su proglasile nezavisnost nakon državnog prevrata u zemlji. Prema poslednjim podacima UN-a, u sukobu je do sada stradalo oko 13.000 ljudi. Pitanje rešavanja krize se razmatra, između ostalog, na sastancima Kontakt-grupe u Minsku, koja je od septembra 2014. godine usvojila tri dokumenta koja regulišu deeskalaciju konflikta. Međutim, i nakon sporazuma o primirju, između zaraćenih strana nastavljaju se granatiranja.
