Nakon što su mediji objavili da je srednjoškolka iz Čikaga promenila školski program lažne istorije o ratu u Bosni, Katarina i njen otac su na udaru specijalnog progona. Dobijali su pretnje smrću od islamskih organizacija i pojedinaca koji tvrde da promena gradiva predstavlja negiranje genocida u Srebrenici. Pretnje je pratio i pritisak na školu da vrati stari program. Ipak, brzom reakcijom Katarininog oca Ranka istina ostaje u udžbenicima.
Pretnje smrću nisu zaustavile istinu o ratu u Bosni
„Najveću uslugu nam je napravio bosanski konzul Elvir Resić, koji je prekršio diplomatska pravila i umešao se u unutrašnje stvari države domaćina. Kada je poslao pismo školi zbog promenjenog programa, odmah su reagovali iz Ambasade BiH, poslali su dopis konzulatu da je pravilo prekršeno i da ne sme to da radi. To je podiglo situaciju na diplomatski nivo, a škola je sve žalbe konzula odmah odbacila. Oni jednostavno smatraju da roditelji imaju prednost nad diplomatama, odnosno nekim ko živi izvan Amerike“, kaže nam Ristić.
Bura oko promene programa zapravo se digla zbog Srebrenice, jer su mnogi ceo rat u Bosni poistovećivali sa masakrom u tom mestu. Ristić objašnjava da Srebrenica uopšte nije bila tema žalbe njegove porodice školi, ali su Međunarodne presude o tom događaju pomogle Katarini da dostavljanjem tih nepomerljivih dokaza o ratu „ispravi krivu Drinu“.
Presude tribunala — crno na belo
„Celokupni rat nije bio genocid, to potvrđuju tri presude Haškog tribunala, generalu Mladiću, Radovanu Karadžiću i Slobodanu Miloševiću. I po samoj žalbi BiH, koja je optuživala Srbiju za genocid u Bosni, Međunarodni sud je doneo odluku da to nije tačno. Bošnjaci su se žalili i žalba je odbijena“, podseća Ristić i kaže da su presude krunski dokaz da nije bilo genocida u drugim mestima u Bosni.
Sve ove informacije nalaze se u uputstvu koje su Ristići napravili kako bi pomogli i drugima da se izbore za pravu istinu o učešću Srba u ratu u Bosni. Najvažnije je da naši ljudi koji odluče da urade isto, znaju da mogu da koriste samo izvore iz bošnjačkih institucija, nikako srpskih, mi smo koristili dokumenta Istraživačko-dokumentacionog centra u Sarajevu, kaže on.
„Taj Centar je veoma precizno istražio broj žrtava u Bosni i došao do oko 60 hiljada Bošnjaka, što je naravno ogroman broj, 30 hiljada Srba i oko 10 hiljada Hrvata koji su poginuli u ratu. To je tri puta manje nego što su zapadni mediji objavljivali još tokom rata, da bi opravdali svoju vojnu intervenciju na prostoru Bosne i Hercegovine, a posle i Srbije“, kaže naš sagovornik iz Čikaga.
Jasno uputstvo da se isprave laži
On dodaje da bi podatak o 200 hiljada muslimana koje su ubili Srbi, mogao da bude izbačen iz svih udžbenika, samo ako ljudi nađu malo vremena da se time pozabave, a Ristići su im pripremili jasno uputstvo, pa čak i dokumentaciju, potrebno je samo da pišu školi.
„Korišćenjem dokumenata koje smo naveli u našem uputstvu, koje se zove ’Istina‘, oni moraju da reaguju. Nema školskog distrikta u svetu koji neće razmatrati žalbu roditelja. Važno je da se roditelji ili đaci, studenti žale. Ponekad čujemo i zašto se država Srbija ne umeša ili političari, to jednostavno nije potrebno, a nije ni moguće. Mi kao roditelji imamo pravo da se žalimo na školski program, ako imamo dokaze da se uči nešto što nije istina.“
U planu i sajt
Katarina Ristić je uradila i video sa uputstvima, u planu je izrada sajta, a u promociju projekta „Istina“ već su se uključile brojne srpske organizacije u Americi i Srpska pravoslavna crkva. Ristić se nada da će se uskoro javiti prva porodica koja će slediti njihov primer.
Siguran je da će kada se u akciju uključe i mediji, ponovo dobijati pretnje, ali ne mari, jer, kako kaže, najvažnije je da ljudi reaguju, jer puno je još laži kojima se u svetu i dalje gaji loša slika o Srbima.
„Važno je napomenuti da naše instrukcije ne važe samo za Ameriku, već i za Nemačku, Australiju i Kanadu, na svakom mestu koje ima ovakav školski sistem, a verujem da je školsko gradivo isto, jer se ista propaganda protiv nas koristi u celom svetu“, kaže Ristić na kraju razgovora za Sputnjik.