Kao najčešće pominjane opasnosti društvenih mreža po decu su „predatori“ raznoraznih vrsta, gde je pedofilija broj jedan, odnosno seksualna zloupotreba dece. Međutim, globalnim širenjem „izazova“ na koje treba odgovoriti, javile su se brojne „internet akcije“, kojima se život aktera dovodi u opasnost.
Tako je u toku epidemije virusa korona na Tik toku bio aktuelan „virus korona“ izazov, gde se korisnici aplikacije izazivaju da poližu dasku toaleta na javnom mestu. Još opasniji je izazov „petoparac“, kojim deca izazivaju svoje drugare da stave metalni dinar između punjača i utičnice, kako bi utičnica krenula da varniči. Rizičan Tik tok izazov je i „razbijač lobanje“, koji podrazumeva podmetanje nogu osobi koja skače, sa ciljem da se skakač spotakne i padne na glavu.
Opasni izazovi na Tik tok, ali i u realnosti
U Sjedinjenim Američkim Državama zabeleženi su brojni slučajevi dece koja su zbog ovih izazova završila u bolnici. U Srbiji je upotreba ove društvene mreže u porastu, ali još nema zabeleženih slučajeva povređivanja.
Prema mišljenju psihologa Ane Mirković, sumanuti izazovi kojim deca koja se osećaju izopšteno žele da privuku pažnju drugih, postojali su i postoje i van društvenih mreža. Samo je na roditeljima da utiču na decu, kako bi mogli da prevaziđu osećaj nesigurnosti i nepripadnosti.
„Ti izazovi zaista jesu nekada na ivici i životno mogu da ih ugroze. To su nekada izazovi da se pregrize staklena čaša, da se proguta neka pilula, da se balansira na ivici krova zgrade. Znači, sumanuti izazovi, ali opet, pogledajte da je i u realnom životu van Tik toka i van konteksta društvenih mreža uvek bilo neke dece koja kažu: ’Ajmo sada da trčimo po krovu zgrade...‘, pa bi promil dece rekao ’ajde‘, a svi ostali bi napravili listu prioriteta i važnosti zašto to ne treba da radimo, jer to nije dobro za nas. E sad, koja su to deca koja prihvataju, to su ona koja su najčešće izopštena, najčešće depresivna, koja ne osećaju da pripadaju primarnoj porodici i onda traže zapravo tu konekciju i snažnu vezu sa nekim imaginarnim likovima koje upoznaju preko društvenih mreža i koji ni ne postoje u tom obliku“, objašnjava Mirkovićeva za Sputnjik.
Tik tok nudi mogućnost za kreativnost
Tik tok, prema rečima naše sagovornice, pre svega nudi ogromne mogućnosti da se izrazi kreativnost, zato što mladim ljudima daje da na konceptu koji je njima blizak, a to je video, kreiraju fantastične kratke videe i da na osnovu definisanja tih trending „heštegova“ lako privuku publiku i daju mogućnost da taj video pogleda veliki broj ljudi.
„I to je sve njima zanimljivo i oni jako lako pretražuju te sadržaje, sada već znaju i ko su influenseri, prate šta se dešava svuda u svetu. Meni je jako zanimljivo kada analiziram ponašanje mladih na Tik toku, mnogo više zapažam te pozitivne trendove, da prate ekološke teme, prate sada antirasizam pokret u Americi, prate šta se dešava tokom pandemije, tako da zapravo ima mnogo mogućnosti koje ova platforma nudi. A ti izazovi i te opasnosti nisu ništa novo i nisu zapravo nešto što je vezano samo za Tik tok. Svaka društvena mreža je donosila neke izazove za mlade“, ukazuje naša sagovornica.
Ti izazovi najčešće imaju zabavan karakter, ali mogu prouzrokovati opasne posledice, što pokazuju primeri dece koja su primenjujući izazov „razbijač lobanje završila sa potresom mozga i lomljenjem ruku i nogu.
Psiholog zaključuje da je u sprečavanju upotrebe društvenih mreža u opasne svrhe najvažnija uloga roditelja ili staratelja, koji moraju da prepoznaju promene kod deteta, promene u ponašanju, promene u navikama. Roditelj mora da reaguje i da se postavi kao taj primarni vazdušni jastuk za dete, a ne da ono traži tog nekog na Tik toku, Snep četu, Instagramu ili virtuelnom svetu.
