Kina je počela testiranje svoje krstareće rakete sa hipersoničnim motorom posle Rusije i SAD, oko 2015. godine. Rusija testira hipersoničnu krstareću raketu „Cirkon“ i pretpostavlja se da bi ona mogla biti puštena u upotrebu narednih godina. Slična američka raketa, koja takođe prolazi fazu testiranja, može biti uvrštena u naoružanje znatno kasnije od ruske rakete, veruju eksperti. Treba imati na umu da Rusija i Sjedinjene Države imaju iskustva u ovoj oblasti još od hladnog rata, a za Kinu je takav projekat nov.
Ruski vojni stručnjak Vasilij Kašin za Sputnjik ocenjuje važnost razvoja novog motora za razvoj kineskog raketnog programa.
„Kineski motor je radio na mestu za testiranje 600 sekundi, što premašuje američku cifru. U kineskim publikacijama se to upoređuje sa vremenom rada na američkoj hipersoničnoj letelici X-51 — 210 sekundi“, objašnjava Kašin.
Hipersonična raketa kompleksno oružje
Hipersonični motori su izuzetno složeni, a krstareće rakete sa takvim motorom su najkompleksija i najsavršenija vrsta hipersoničnog oružja. Rusija je sada naoružana sa dve vrste hipersoničnog oružja. Jedna je kompleks „Avangard“, interkontinentalna balistička raketa sa hipersoničnim planiranim bojevim blokom. Druga je avijaciona krstareća raketa „Kindžal“, koja se lansira sa lovca velike brzine MiG-31K. Kina poseduje raketu DF-17 sa hipersoničnom bojevom glavom.
Kod svih ovih sistema hipersonična bojeva glava nema svoj motor. Ona ubrzava do željene brzine motorom balističke rakete-nosača. Zbog toga su oni mnogo jednostavniji od krstareće rakete sa nadzvučnim nabojnomlaznim motorom. Kod takve krstareće rakete motor radi tokom leta, koristeći atmosferski kiseonik, što uveliko povećava njegovu sposobnost manevrisanja i domet.
Za ovaj tip motora neophodna je faza testiranja na kopnu, ali zatim sledi vrlo teška faza testiranja za vreme leta, tokom kojih konstruktori pokušavaju da dostignu najduži mogući period rada motora. Za testiranje se koriste specijalne letelice. U SSSR-u, na primer, konstruisali su ih na osnovu protivavionskih raketa kompleksa S-200, na koje je hipersonični motor postavljen na mesto bojeve glave. Organizacija takvih testiranja je sama po sebi komplikovana.
Stoga su neprecizna poređenja vremena rada motora na kopnu tokom testiranja i vremena njegovog rada na letelici. Da bi se ocenio kineski uspeh moramo se znati koliko dugo novi kineski motor može da radi tokom stvarnog letaa, ali ti podaci još nisu objavljeni, kaže Kašin.
Ne treba sumnjati, ističe ruski vojni ekspert, da će Kina na kraju konstruisati sopstvenu krstareću raketu sa nadzvučnim nabojnomlaznim motorom. „Najzad, Kina je već postigla izuzetne uspehe u stvaranju hipersoničnog oružja. Ali izuzetna složenost ovog tehničkog zadatka nagoveštava da će se on još dugo rešavati.“