Dok gradovi i države ponovo otvaraju svoje ekonomije, mnogi uvećavaju svoje kapacitete za praćenje kontakata u nastojanju da ograniče širenje virusa korona.
Definicija ovog radnog mesta bi mogla biti ovakva: Traženje kontakata podrazumeva nalaženje bliskih kontakata sa osobom zaraženom virusom korona, pružanje informacija kontaktima o toj bolesti i podsticanje na samoizolaciju od 14 dana kako bi se izbeglo potencijalno inficiranje drugih osoba.
Diploma? Nije neophodna
Praćenje i traganje za kontaktima ne uključuje mnogo detektivskog rada, iako stručnjaci kažu da su veštine kritičkog mišljenja i upornost među ključevima uspeha, prenosi portal „Biz lajf”.
Ljudi koji otkrivaju slučajeve zaraženih kontaktiraju ljude koji su pozitivni i pokušavaju da prikupe imena i brojeve telefona njihovih bliskih kontakata, poput članova porodice, prijatelja ili kolega. Te informacije prosleđuju se tragačima za kontaktima – zaposlenima koji su za to obučeni i koji ne moraju da imaju fakultetsku diplomu ili da poznaju zdravstvenu zaštitu.
„Važnije je da vam je prijatno sa medicinskom terminologijom, radom sa spiskovima i neželjenim pozivima. Za mene je to bio najteži deo. Ljudima dajete vesti koje su potencijalno veoma uznemirujuće i ozbiljne. Nikad ne znate na šta ćete naići na drugom kraju telefona”, kaže bivša tragačica za kontaktima i profesorica na Univerzitetu za javno zdravlje Univerzitetu u Njujorku, Kristian Koil.
Nije ništa novo
Traganje za kontaktima nije pozicija koja je nastala tokom pandemije virusa korona. U Americi je ovo bila efikasna tehnika za suzbijanje širenja HIV-a, tuberkuloze, boginja, pa čak i bolesti koje se prenose hranom.
Kroz paket stimulacija Kongres je već izdvojio gotovo 26 milijardi dolara kako bi pomogao javnim zdravstvenim ustanovama da plate masovnije testiranje na virus korona i traganje za kontaktima.
Nekoliko zdravstvenih ustanova u Americi sada poziva Kongres da u eventualni peti paket stimulacija uvede najmanje 7,6 milijardi dolara za pronalaženje kontakata.
Nema formule
Države i lokalne samouprave koriste se raznim pristupima kako bi povećali svoju sposobnost za traženjem kontakata.
Oni zapošljavaju nove radnike, regrutuju volontere, sklapaju ugovore sa drugim firmama za osoblje itd. Neki i eksperimentišu sa aplikacijama za praćenje kontakata, koje su do sada imale mešovite rezultate.
„Silicijumska dolina dizajnira aplikacije za traženja kontakata. Takve aplikacije su dobro funkcionisale u delovima Azije, poput Kine i Južne Koreje, ali u Sjedinjenim Državama je puno različitih mišljenja o privatnosti i građanskim slobodama“, kaže Daniel Gabriel, bivši službenik CIA-e i izvršni direktor kompanije "AM LLC", koja se bavi zdravstvom i koja je posebno napredovala u sektoru traženja kontakata.
Trka je počela
Velike neprofitne organizacije, operateri kol centara i drugi takmiče se sa vladama u traganju za kontaktima, a neki i sami direktno učestvuju. Na primer, "Makimus" sa sedištem u Restonu u Virdžiniji nedavno je sklopio sporazum sa državom Indiana koji se odnosi na traganje za kontaktima u više od 90 okruga. Javno trgovačka firma, koja vodi programe zdravstvenih i ljudskih usluga za vladine agencije, već je angažovala oko 200 kontakt tragača kako bi napravila kol centar koji se sastoji od 500 ljudi, navodi se u saopštenju portparola kompanije.
Iskustvo nije neophodno
Nedavna otpuštanja u vladinom i zdravstvenom sektoru stvorila su mnogo potencijalnih kandidata za posao tragača za kontaktima, napominje Majkl Fraser, izvršni direktor Udruženja državnih i teritorijalnih zdravstvenih zvaničnika.
Ali iskustvo nije neophodno, objašnjava on.
„Ono što je zaista važno jeste da kontakt tragači i ljudi koji istražuju slučajeve poznaju zajednice kojima će služiti. Ljudi koji su izgubili posao, ali su vrlo aktivni u svojim zajednicama možda žele da se prijave. Isto važi i za studente koji idu na fakultet, ili ljude koji volontiraju”, kaže Fraser.„Veliki deo traženja kontakata je da zovete nekoga da razgovara o privatnim zdravstvenim stvarima, i zato morate da izgradite poverenje i razgovarate sa tim ljudima”, objašnjava.
Raste tražnja
Velika potreba za ovom pozicijom vraća ljude iz penzija. Jedna od njih je i Celia Gilis. Za manje od dva meseca Gilis je prešla sa tragača za kontaktima (za šta joj je bilo plaćeno 27,50 dolara na sat) do istraživača slučajeva.
U ovoj novoj ulozi radi sa stanovnicima Bostona koji su pozitivni na koronu, pruža im informacije vezane za bolest, prikuplja informacije o njihovim bliskim kontaktima i pomaže im da pronađu resurse koji će im biti potrebni kada se samoizoluju.
Nije mnogo čudno to što neki pacijenti ne znaju imena ili brojeve telefona svojih kontakata. Zato Gilis pokušava da otkrije informacije koje fale kroz različite izvore, poput mesta za testiranje na koronu.
Iako radi prema scenariju, pozivi koje obavlja sa potencijalnim zaraženima nikada nisu slični.
Pročitajte još:
