„Sledeći sastanak biće održan u februaru, a pre toga će u oktobru biti održana onlajn konferencija. Lični sastanak trebalo je da se održi u oktobru, ali je odložen zbog virusa korona“, objasnila je ona.
U međuvremenu, napomenula je Zasova, saradnja naučnika dveju zemalja nastavlja se u formatu telekonferencije.
Prema konceptu zajedničke naučne radne grupe Rusije i SAD, svemirska letelica „Venera D“ sprovešće sveobuhvatno istraživanje atmosfere Venere, njene površine, unutrašnje strukture i okolne plazme. Lansiranje je planirano za 2027-2029.
Naučnica navodi da je organizacija misije na Veneru složenija od lansiranja takvih stanica na Mars, zbog fizičkih parametara na površini planete – temperature od gotovo 500 stepeni Celzijusa i pritiska od oko 100 atmosfera.
Newly-Processed Views of Venus from Mariner 10.
— Noam :: -1 * -X = X (@Izenplanet) June 8, 2020
JPL engineer Kevin M. Gill. gets 46 year old images of the second planet to talk a little louder.#Back2Venus pic.twitter.com/xIPz0EbgLh
„Na Veneri zapravo ulazite u vodu, jer je gustina atmosfere velika. Sletanje je lakše, ali je teže raditi“, objasnila je ona.
Sovjetski Savez izveo je ukupno 10 uspešnih sletanja na Veneru. Osnovna konstrukcija sovjetske stanice za sletanje, koja je korišćena u misijama „Venera“ i „Vega“, biće upotrebljena za novu rusko-američku misiju „Venera D“.
„Koristimo stanicu ‘Venera/Vega’, jer je to idealna mašina, samo ćemo na nju staviti savremene aparate“, precizirala je Zasova.
Ove godine u junu, 9. i 13, obeležava se 35 godina od kako su sovjetski svemirski aparati „Vega 1“ i „Vega 2“ počeli da se spuštaju iz orbite Venere na njenu površinu. Uređaji su uspešno sleteli 11. odnosno 15. juna 1985. godine.
Pročitajte još:
