Kada je zaštita od grmljavine u pitanju u urbanim sredinama je zbog okolnih gromobrana smanjena mogućnost udara groma, ali je zato povećana u ruralnoj.
U Beogradu se najviše treba čuvati na Adi Ciganliji, Koštunjaku i pored rečnih tokova.
Letnje nepogode mogu vas zadesiti u svakom trenutku, a svaka od tih različitih situacija zahteva drugačiji pristup kako biste bili sigurni da niste u opasnosti.
1.Kada čujete grom, opasnost već odavno vreba, jer grom vas može udariti i kada je oluja udaljena od vas.
2. Ukoliko ste na otvorenom, verovatno će vam prvi instinkt biti da se sklonite pod neko drvo. To ni slučajno ne radite, naročito ako je u pitanju usamljeno drvo.
3. Ukoliko ste, pak, u automobilu, nema potrebe da strahujete jer su šanse da grom tu udari minimalne, prenosi Blic.
4. Ako ste na otvorenom, pored toga što treba da izbegavate da tražite zaklon ispod drveta, nikako nemojte ni leći na zemlju, jer tada vam je celo telo u kontaktu sa tlom, a morali biste da što manjom površinom tela dodirujete zemlju.
5. Zato je najpametnije da čučnete, sa glavom među kolenima, i izbegavajte da vam kosa dodiruje tlo.
6. Ako gromovi izrazito pucaju, zapušite uši kako biste zaštitili bubne opne.
7. Ukoliko ste u kući, poželjno je i da se držite podalje od električnih uređaja i utičnica, jer se grom prenosi i kroz instalacije.
Tri najčešće zablude o udaru groma:
- Mobilni telefon, lančić ili nakit ne privlače udar groma.
- Ne možete spasiti čoveka kojeg je udario grom tako što ćete ga zakopati u zemlju.
- Čovek koga je udario grom ne može preneti struju na onog ko mu masira srce ili daje veštačko disanje.
Pročitajte još:
- Od kiše do kataklizme: Zašto kola plutaju, a ljudi plivaju po ulicama Beograda kada se nebo zacrni
- Potop u Beogradu: Bujice na ulicama, haos u saobraćaju /video/
