Arheolozi su, naime, te godine u jednoj pećini na Gibraltaru pronašli grob sa ljudskim kostima među kojima i lobanju. I pre detaljne analize znali su da je grob veoma star jer je otkriven u slojevima sedimenata koji sadrže kosti riba, ptica i sisara, kao i kamene predmete. Lobanja, iako oštećena, pridružila se zbirci Gibraltarskog nacionalnog muzeja.
Smešten na jugu Iberijskog poluostrva, Gibraltar je čuven po velikom prisustvu ostataka drevnih naroda. Brojna uzbudljiva otkrića sa Gibraltara decenijama bacaju svetlost na ljudsku istoriju.
Na oko 1.400 metara visine, ovaj predeo prožet je velikom mrežom pećina nekoliko desetina hiljada godina pruža utočište ljudima.
Tajne Kalpijinog groba
Kalpijin grob pronađen je u pećini na Evropskoj tački, na najjužnijem delu poluostrva. U blizini njenog groba nalazi se i čuveni Gorhamov pećinski kompleks, nekada dom neandertalskog stanovništva Gibraltara, koji je u tim pećinama živeo pre oko 32.000 godina.
Period iz kog potiče lobanja bio je misterija dugi niz godina, sve do 2019., kada su rezultati DNK analize dokazali da ona pripada ženi koja je živela pre 7.500 godina.
Kada je 1996. pronađena Kalpijina lobanja, bilo je nemoguće dobiti mnogo informacija iz nje. Vlažna klima Gibratara dovodi do brzog propadanja DNK, a mogućnosti vađenja korisnog genetskog materijala tada nisu bile moguće, kao danas. DNK analiza tada je tek bila u povoju, a oštećenje lobanje je otežavalo proučavanje.
Do 2019. godine istraživanje DNK postiglo je veliki napredak. Časopis „Sajens“ objavio je analizu genoma 271 stanovnika Španije, Gibraltara i Portugala, uključujući lobanju iz 1996. godine.
Analiza DNK otkrila novi svet
U koordinaciji sa medicinskom školom pri Harvardu, istraživači su uspeli da izvuku održive uzorke drevne DNK, objavila je „Nacionalna geografija“.
Analiza je pokazala da geni ove žene pripadaju narodima koji su živeli mnogo istočnije od Iberijskog poluostrva. Prisustvo gena iz zemlje sa druge strane Mediterana, u odnosu na mesto gde je lobanja pronađena, dala je arheolozima nove tragove o tome kako su i kuda putovali drevni ljudi.
Tim Gibraltarskog nacionalnog muzeja radio je na stvaranju forenzičke i anatomske rekonstrukcije njenog lica. Kombinujući podatke skeniranja sa genetskom analizom, timu je bilo potrebno šest meseci kako bi „oživeli“ ženu kojoj su dali ime Kalpija, po starom imenu Gibraltara — Mons Kalpe.
Pomoću računara su skenirali njene slomljene i oštećene kosti, a onda su koristili 3D programe kako bi, koristeći mere dobijene analizama, ponovo stvorili izgubljene delove, na primer donju vilicu.
Osim da je pripadala ženi koja je živela pre 7.500 godina, rezultati su pokazali i da je bila sitne građe, svetle kože, a da su joj kosa i oči bili tamni. Takođe, analiza je pokazala da je bila intolerantna na laktozu, što je uobičajena osobina ljudi tog vremena.
Datirana u 5.400 godinu pre nove ere, znači da je živela u kasnom neolitu kada su se poljoprivreda i uzgoj stoke širili Iberijskim poluostrvom, smenjujući dotadašnji model lovca-sakupljača. Intolerancija na laktozu ukazuje na to da pravljenje mleka nije bilo deo njene kulture.
Na osnovu lobanje može se utvrditi i dob u kojoj je umrla. Kranijalni šavovi — zglobovi koji spajaju kosti lobanje, nagoveštavaju da je bila odrasla osoba i da je imala između 25 i 40 godina.
Kalpijino poreklo
Naučnici su bili veoma uzbuđeni kada su otkrili Kalpijino poreklo. Samo 10 procenata Kalpijinih genoma potiče od populacije koja je živela na Iberijskom poluostrvu, dok preostalih 90 odsto potiče iz Anadolije u današnjoj Turskoj.
Neolitski poljoprivrednici iz Anadolije imali su visok procenat aleala za tamne oči i svetlu kožu, dok lovci-sakupljači zapadne Evrope pokazuju genetske markere za tamniju kožu i svetle oči.
Arheolozi veruju da se poljoprivreda razvijala istovremeno u nekoliko delova sveta, a Anadolija je bila jedno od globalnih središta neolitske revolucije. Odatle su se tehnike ratarske kulture i stočarstva polako širile zapadno preko Mediterana i u Evropu.
Visok udeo anadolskih komponenata u Kalpijinom DNK govori da je njeno anadolijsko poreklo blisko. Verovatno je da su ona — njeni roditelji ili veoma bliski preci — putovali iz Anadolije u Gibraltar morskim putem.
Da su Kalpijini preci putovali kopnom, njihov napredak prema zapadu trajao bi godinama ili generacijama. Njihov DNK mešao bi se usput sa lokalnim stanovnicima, pa bi i Kalpijin gen bio raznovrsniji.
U svakom slučaju, Kalpija je živela na Gibraltaru u vreme velikih pomena u ljudskoj istoriji, u vreme transformacije u kojoj je i sama učestvovala.
Pročitajte još:
