Autor članka Artur Evans na početku napominje da se čitaocima „najverovatnije neće svideti“ to što će čuti. „Ali šta ako vam kažem da je Putin jedan od najdoslednijih pristalica demokratije u celom svetu danas. Šta ćete reći, da je istina ili laž?“, pita na početku Evans.
On ističe da je takav zaključak postao očigledan tek kada se svet suočio sa nevidljivom pretnjom virusa, koji je naglasio i pogoršao sve probleme u svetu.
„Ispostavilo se da je Rusija na čelu sa Putinom iznenađujuće organizovana i stabilna. Zahvaljujući spremnosti za krizu, Kremlj je postigao impresivne pokazatelje efikasnosti i čak je pružio ogromnu humanitarnu pomoć drugim zemljama koje su pogođene virusom – od Italije do SAD. Pitanje je – šta je pomoglo Rusiji?“, piše američki novinar.
On smatra da je Rusija možda „naviknuta“ na stalnu krizu i da je „stvorila upozoravajući imunitet na pretnje s kojima su se oni (SAD) suočili tek nedavno: na primer laž, politička manipulacija, bezbednosne pretnje, ekonomski neredi i nekontrolisane katastrofe“.
„To se uklapa u krug problema sa kojima se ruski sistem i Vladimir Putin lično godinama suočavaju. Ali čak i u takvim uslovima Kremlj se uporno drži demokratskog društvenog poretka, odolevajući izazovu da sklizne u totalitarizam 20. veka. Sve ove godine smatrali smo moskovski režim previše strogim i autoritarnim. Međutim, sada je postalo jasno da smo živeli u potpuno različitim stvarnostima“, navodi se u tekstu.
Autor ističe da su zapadni mediji, mehanizmi meke moći, pojedinačni političari i državni zvaničnici navikli da tretiraju Rusiju kao instrument za poboljšanje sopstvenog rejtinga i povećanje svojih prihoda. „Htela ili ne htela, Rusija odavno igra ulogu neprijatelja“, napominje autor.
Evans konstatuje da je politika SAD i NATO-a, koja je usmerena na strateško okruženje Rusije, destabilizaciju ruske geopolitičke situacije i podršku, tajnu ili javnu, bilo kakvih antiruskih snaga, podstakla Putina da razradi odgovarajuće političke mere – istovremeno sa jačanjem vojske i snaga bezbednosti, koje su dokazale svoj uspeh u borbi protiv međunarodnog terorizma.
„Bilo kako bilo, Rusija se nije suočila ni sa čim sličnim pokretu 'Žuti prsluci' u Francuskoj ili protestima širom Amerike“, naglašava autor članka.
Takođe je istakao da su ekonomska previranja zbog virusa korona nanela ozbiljnu štetu zemljama širom sveta i globalnoj ekonomiji: „Međutim, Rusija se za to pripremila znatno bolje od mnogih drugih“.
„Razlog tome je što je deo problema sa kojima smo se mi tek suočili Rusija već prevazišla zbog ekonomskih sankcija koje su na snazi od 2014. godine i njihove ekonomske štete. Tada se Vladimir Putin okrenuo dugoročnoj politici usmerenoj na ekonomsku nezavisnost Rusije, koliko god je to bilo ostvarivo. Vlada je prešla na socijalno orijentisanu politiku kako bi rešila najvažnije probleme koji su se obrušili na obične građane zbog sankcija“, piše Evans.
Putin je pronašao instrumente za upravljanje haosom, a istovremeno je sačuvao demokratske principe društvenog života, konstatuje autor.
„U poslednjih 30 godina takve stvari nije preživela nijedna zapadna zemlja. Štaviše, nema sumnje da je sve veći pritisak na Rusiju podstakao zemlju na ustavne reforme. Putin je saopštio da je 1. jul pogodan za opštenarodno glasanje o izmenama Ustava Rusije, što je smeli početak procesa reformisanja, uprkos svim aktuelnim poteškoćama“, zaključio je autor članka.
