Dodaje da Zadužbina do ovog trenutka nije dobila službeni dopis da je delo velike pesnikinje vraćeno u program Srpskog jezika i književnosti za treći, odnosno četvrti razred gimnazije.
Nismo dobili službeni dopis, ali verujemo da će se to uskoro dogoditi“, kaže Šeatovićeva i dodaje: „Zadužbina je spremna da učestvuje u tom procesu, po proceduri kako je to učunila i u dosadašnjim reagovanjima.“
A posle izjave premijerke Srbije Ane Brnabić da naša slavna pesnikinja nikada neće biti izbačena iz obrazovnog sistema Srbije, i izjave ministra prosvete Mladena Šarčevića da „ministarstvo neće dozvoliti da se ni na koji način smanji učešće Desankine poezije u okviru programa nastave predmeta Srpski jezik i književnost“, izvesnije je da ćemo o ovom neshvatljivom gestu Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja govoriti samo kao o lošem pokušaju koji nije prošao. Zasluge za to pripadaju i akademskoj, ali i najširoj javnosti koja je nedvosmisleno i snažno pokazala šta o svemu ovome misli.
Nemušto obrazloženje iznudila ogorčena javnost
Među mnogobrojnim reagovanjima je i saopštenje Srpskog PEN-a koji kaže da je „sa zaprepašćenjem“ primio ovu vest i da ne prihvata „nemušta obrazloženja koja je tim povodom iznudila ogorčena i zabrinuta javnost“.
„Srpski PEN centar zahteva da te odluke budu povučene kao štetne i protivne najboljim interesima kulture i obrazovanja u ovoj zemlji. Odgovorni za ove odluke moraju da prihvate posledice vlastite nepromišljenosti i neodgovornosti“, kaže se u saopštenju i dodaje da se od Zavoda za unapređivanje vaspitanja i obrazovanja, Nacionalniog prosvetnog saveta i Ministarstva prosvete zahteva da se povuku odluke koje su uznemirile kulturnu i ukupnu javnost.
„Pitanje proučavanja književnosti u školama i gimnazijama je suviše značajno da bi bilo sakriveno od javnosti i prepušteno arbitrarnim odlukama, proizvoljnim tumačenjima i netransparentnim procedurama. To je prvorazredno javno i stručno pitanje i zahtevamo da u njega budu uključene odgovarajuće profesionalne asocijacije i ključne kulturne ustanove“, kaže se u saopštenju Srpskog PEN centra.
Primer pesnika svog vremena
„Ako je iko pesnik svoga vremena, onda je to Desanka Maksimović i zato njena ’vanvremenost‘ koju najdobronamernije shvatam kao ’svevremenost‘ pre treba da bude preporuka nego smetnja da uđe u školske programe“, smatra Staniša Tutnjević, priređivač kritičkog izdanja zbirke „Tražim pomilovanje“, bivši upravnik Zadužbine „Desanka Maksimović“. On kaže da razume zašto je zbirka „Tražim pomilovanje“ koja obeležava celu jednu epohu, shvaćena kao delo koje se „ne uklapa u poetične okvire epohe“.
„Ne uklapa se, naravno, ako se u toj epohi uočava samo jedna uska poetička linija kojoj se daje prioritet, a ne sagledava se celovitost razvoja književnosti jednog vremena gde postoje i druge i drugačije književne orijentacije, uključujući i pisce koji na najbolji način objedinjavaju sva poetička iskustva. Meni se čini da se književnost kod nas često posmatra samo u skladu sa razvojnim načelom u okviru koga se prati permanentna smena poetičkih obrazaca zasnovanih na opoziciji tradicionalno-moderno, pri čemu se unapred prednost daje avangardnim i modernom književnim projektima. Mislim da je taj stereotip koji je u slučaju Desanke Maksimović odavno napušten, uzrok što je ova njena zbirka izostavljena u kontekstu pjesnika čije zbirke su ostale u programu. Po tome stereotipu Desanka je poetički neažuran pesnik i između dva rata i posle 1945. godine, odnosno ona je protagonista tradicionalnih, a ne modernih pjesničkih iskustava, ona je snažan liričar bez misaonosti, čime ju je još na početku pjesničke karijere ’darivao‘ Milan Bogdanović. Ne treba napominjati da je ona sve suprotno od toga i da je nauka o književnosti to već odavno utvrdila“, podseća Staniša Tutnjević.
