Ovo je za Sputnjik izjavila direktorka Muzeja grada Beograda Jelena Medaković, povodom medijskih "bombi" da je Predićevo remek delo čamilo po podrumima pre nego što je posle 15 godina izloženo u gradskoj skupštini.
Kosovka devojka ne čami u podrumu
Medakovićeva kaže da je pogodila formulacija gotovo svih medija da se čuveno delo Uroša Predića čuva u podrumu.
Ona za Sputnjik objašnjava da je Muzej lako pristao da se slika izloži u Starom Dvoru. Prostor je, kaže, adekvatan, a njegov odabir je ujedno i odgovor na pitanje zašto se „Kosovka devojka“ ne izlaže često očima javnosti.
„Ne čuvamo ljubomorno ova važna umetnička dela daleko od očiju javnosti. Građani moraju da shvate da je izlaganje ovakve slike jako skupo. Pre svega zbog nadzora koji ona mora da ima. Konzervatorskog, ali i zbog same bezbednosti slike, osiguranja. Reč je o nacionalnom blagu koje treba čuvati kao zenicu oka“, kaže Medakovićeva.
Koliko vredi Kosovka devojka
Direktorka Muzeja ne želi da komentariše informaciju da je čuvena slika Uroša Predića procenjena na pola miliona evra. Veruje da bi, upravo zbog bezbednosti slike, bilo najbolje da javnost ovakve podatke ne zna.
„Sve slike i druga vredna umetnička dela čuvaju se po propisima u depoima Muzeja, a oni se nalaze na nekoliko mesta u Beogradu. Lokacije su, naravno, strogo čuvana tajna, zbog bezbednosti“, ističe Medakovićeva.
Muzej grada Beograda konačno u svojoj kući
Problem bezbednost čuvanja i izlaganja umetničkih dela Muzeja grada Beograda traje koliko i sam Muzej. Od 1906. godina on nema svoju stalnu postavku, što bi se očekivalo od ustanove koja ima 170.000 artefakata, koji su kulturna dobra. Godinu dana koliko je na čelu ove kuće, Medakovićeva čini sve da bi se ostvario veliki plan, da se Muzej konačno smesti na jedno mesto, na Slaviju, u Birčaninovu 40b.
„I dalje ne mogu da verujem koliki su vizionari bili ljudi koji su osmislili ovaj Muzej pre Drugog svetskog rata. Kada sam došla u ovu kuću, bila sam zapanjena. Formirali su neverovatne zbirke, od neolita do danas, to je daleko kompleksnije od bilo kog muzeja u zemlji. U Narodnom je arheologija i umetnost, u Istorijskom istorija, a Muzej grada ima sve te artefakte, ali i naučnu, prosvetnu, kulturnu, pa čak i muzičku zbirku. Svi legati su u našim depoima, od prve srpske balerine do Mokranjca, Nušić, Ćosić“, ističe direktorka Muzeja.
Na kraju razgovora za Sputnjik ona otkriva da su se konačno stekli svi uslovi i da će u decembru izvođači radova ući u objekat na Slaviji.
„Uređenje zgrade Muzeja biće najveći poduhvat od Titove izgradnje Muzeja savremene umetnosti. Tehnički, tehnološki i bezbednosno, biće to jedan od najbolje opremljenih muzeja na svetu“, ističe Jelena Medaković.
Dok zgrada ne bude završena, Beograđani i gosti grada imaće povremeno priliku da u Skupštini grada uživaju u remek delima našeg slikarstva. Pred njima će se uskoro pojaviti dela Paje Jovanovića i drugih najvećih srpskih slikara 19. veka, a zatim će svetlo dana ugledati i platna iz veka za nama.
Srpsku Mona Lizu, "Kosovku Devojku", nastalu 1919. godine, po narudžbini Kola srpskih sestara, građani u pratnji kustosa mogu da vide do 28. juna. Vikendom od 10 do 16, dok će radnim danima od 17 do 19 sati.
Srpsko nacionalno blago, „Kosovka devojka“ Uroša Predića, u vlasništvu je Muzeja grada Beograda od 1940. godine, kada je otkupljena akvizicijom od izdavačkog preduzeća „Polet“.
