Ovo je za Sputnjik izjavio bivši šef diplomatije Vladislav Jovanović povodom političkih turbulencija koje već dugo potresaju Prištinu.
„Ne verujem u te njihove svađe, to je podela uloga da bi dobili vreme. Pregovora nema već gotovo dve godine, a da bi oni ponovo počeli, prištinski političari morali bi konačno nešto i da ustupe Srbima“, rekao je naš sagovornik.
Priština se nada promenama u Americi
Ma koliko se kosovski predsednik Hašim Tači protivio nastavku dijaloga pod dirigentskom palicom Miroslava Lajčaka, Jovanović smatra da je posrednik EU, iako dolazi iz Slovačke koja nije priznala kosovsku nezavisnost, ipak pod američkim uticajem.
„Amerika i EU imaju svoju igru. Brisel želi da se istrgne iz potpune američke vlasti sa željom da i EU postane globalna sila ali Amerika ne želi da ispusti prednost koju je stekla završetkom Drugog svetskog rata kada je celu zapadnu Evropu stavila pod svoje. To znači da EU može da bude samo američki mlađi partner, da je sluša i da prati njenu politiku i ostvarenje interesa u svetu“, kaže Jovanović.
Amerika, sa druge strane, želi da na primeru Kosova pokaže Evropi da nije sposobna da uređuje odnose u svom dvorištu kao što je to pokazivala tokom razbijanja Jugoslavije i krize u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini.
Rezolucija 1244 nije spomenik ali ne može da iscuri
Zbog sukoba oko nadležnosti nad pregovorima o Kosmetu ponovo je aktivirano pitanje primene Rezolucije 1244 i njene eventualne promene.
Jovanović tvrdi da ona nije spomenik, da nije večita.
„Određena je za posebnu situaciju ali ne može da nestane, ne može da iscuri sve dok se problem ne reši na zadovoljavajući način za sve. Potom bi to rešenje moralo da prođe kroz proceduru u Savetu bezbednosti“, rekao je Jovanović.
On podseća da su u SB UN pet velikih sila, a jedna od tih velikih sila koja je zainteresovana za Balkan — Rusija, za sada se ne uključuje u postojeći tok razgovora. Mi smo se, kaže bivši šef diplomatije, oslonili na pravo veta te sile ali Rusija neprekidno ponavlja da podržava Srbiju i da će podržati svaki dogovor koji napravi ali koji je u skladu sa međunarodnim pravom i u okviru Rezolucije 1244.
Slabost pozicije Srbije
Slabost pozicije Srbije, naglašava Jovanović, od početka od 2008. pa na ovamo je što smo prestali da podsećamo Zapad na tu Rezoluciju, a koji smatra da je ona poništena samim nastajanjem takozvane nezavisne države Kosovo.
„Oni mogu da smatraju šta hoće ali to nije činjenica. Propustili smo i da uslovimo te pregovore prethodnim ispunjenjem najbitnijeg uslova te Rezolucije, a to je bezuslovni povratak oko 250 hiljada proteranih lica na KiM. Podsetio bih da su Albanci koji su izbegli tokom bombardovanja bili vraćeni u roku od tri sata, a nealbansko stanovništvo se ne vraća, evo ni posle 20 godina“, rekao je naš sagovornik.
Ponuda mora da bude suštinska
Na pitanje da li bi eventualna promena Rezolucije 1244 išla na štetu Srbije ili u njenu korist Jovanović nedvosmisleno kaže da sve zavisi kakva bi ponuda bila.
„Da se figurativno izrazim — ta ponuda bi morala da bude mesnata, suštinska u okviru samog Kosmeta ili van njega. To bi morala da bude neka vrsta kompenzacije za eventualni deo ustupaka Srbije i zbog toga je to vrlo ozbiljno pitanje o kome treba ozbiljno i razgovarati i ne treba se povlačiti, niti pristajati na nešto manje dok se sami pregovarači na zapadu ne uvere da im bez nas i našeg pristanka ne vredi ni okupacija Kosova, ni pretvaranje u nezavisnu državu. Oni jednostavno ne mogu da prekorače Ist river i da ubace Kosovo u Ujedinjene nacije, a bez toga je to entitet kao što je Tajvan i neke druge nepriznate države“, zaključio je Jovanović.
Pročitajte još:
