Pijace gde se voće i povrće odbačeno od strane supermarketa uzima besplatno i po potrebi, radionice i debate u okupiranim zgradama, razmene odeće umesto kupovine – ove i slične aktivnosti koje podrivaju dominantnu logiku potrošnje i profita po svaku cenu uveliko se primenjuju u Amsterdamu.
Dok se mnogi od nas pitaju šta će pandemija značiti za emisije štetnih gasova i borbe protiv klimatskih promena na duge staze, gradske vlasti u Amsterdamu stavile su klimatsku akciju u srž planova za oporavak od posledica rastuće zdravstvene i ekonomske krize, prenosi portal Klima 101.
Naime, vođeni idejama oksfordske ekonomistkinje Kejt Ravort i autorke knjige "Krofna ekonomija", gradske vlasti su razvile strategiju koja odbacuje ustaljena ekonomska merila uspeha (poput rasta BDP-a) u korist definicije uspeha grada zasnovane na blagostanju ljudi i planete.
Krofna ekonomija u teoriji i praksi
"Krofnu" možemo razumeti kao ekonomsku paradigmu u kojoj su životne vrednosti u prvom planu.
Ovaj model definiše socijalnu osnovu u kojoj se nalaze preduslovi za dobar život zasnovani na ciljevima za održivi razvoj Ujedinjenih Nacija, kao i ekološki nivo iznad koga ljudska aktivnost izaziva planetarne štete poput klimatskih promena i zagađenja vazduha. Između njih nalazi se ekološki bezbedno i socijalno pravedno mesto za čovečanstvo kao prostor u kome nikome nisu uskraćene osnove za dobar život i u kome poštujemo Zemljine prirodne granice.
Pored toga što pruža pregled mesta na kome se trenutno nalazimo u odnosu na to gde bi trebalo da budemo, ‘krofna’ predstavlja alternativu uverenju da društveni boljitak mora imati visoku cenu u vidu povećane nejednakosti između bogatih i siromašnih i ekološke štete, kao i da se ne može istovremeno boriti protiv i jednog i drugog.
Primenjivanje ovih ideja na nivou grada vrši se kroz četiri ugla sagledavanja – ekološki, socijalni, lokalni i globalni – koji zajedno doprinose novoj perspektivi o tome kako definisati uspeh tako da je on u skladu sa prirodom i društvom. Ovakvim pristupom grad preuzima odgovornost ne samo za sprovođenje lokalnih akcija poput smanjenja zagađenosti vazduha, već i za garanciju da takve akcije neće biti na štetu drugih ljudi i ekosistema. Tako se rešenje ovih problema zamenom lokalne proizvodnje uvozom iz drugih delova sveta radi smanjenja emisija i zagađenja ne bi uklapalo u novi model, dok bi ovaj okvir podržao smanjenje potrošnje kao adekvatno rešenje.
Amsterdamska krofna postala je deo strategije grada da ostvari cilj prelaska na cirkularnu ekonomiju – Amsterdam planira da prepolovi upotrebu sirovih materijala do 2030, a postane potpuno cirkularan do 2050. Na preseku globalnog i socijalnog nalaze se i zahtevi da grad uzme u obzir poreklo proizvoda koji se uvoze i uslove u kojima su oni proizvedeni, dok presek globalnog i ekološkog procenjuje pritisak koji grad vrši na planetarni ekosistem.
Uspostavljanja socijalnih i planetrnih granica
Umesto fokusa na saniranje štete nakon što je ona načinjena, amsterdamski cirkularni ciljevi su u skladu sa ključnim konceptom krofna ekonomije – da ekonomske aktivnosti treba dizajnirati da budu regenerativne i redistributivne. Iako ‘krofna’ ne nudi rešenja za sve probleme, važnost ovakvog modela jeste istovremeno usmeravanje ka koracima koji su neophodni da se grad nađe unutar socijalnih i planetarnih granica.
Kako je 55% svetskog stanovništva koje živi u gradovima odgovorno za preko 60% energetske potrošnje i preko 70% emisija ugljen-dioksida, gradovi snose i veliki deo odgovornosti za preduzimanje ambicioznih akcija. Ovo je pogotovu tačno jer je bez radikalnih promena potražnja gradova za materijalnim resursima predviđena da poraste sa 40 milijardi tona u 2010. na skoro 90 milijardi tona u 2050.
Međutim, velika potrošnja nije jedino što gradovi dele: preko 90% urbanih oblasti nalaze se na obali, što stavlja gradove u bitan rizik od poplava izazvanih rastućim nivoom mora i jakim olujama.
Nakon Amsterdama gradska ‘krofna’ se sprema i za Filadelfiju u Pensilvaniji i Portland u Oregonu, a mnogi gradovi sprovode ambiciozne klimatske akcije i na druge načine – od prekidanja investiranja i tužbi usmerenih ka fosilnim korporacijama u slučaju Njujorka, do rada ka eliminisanju energetskog siromaštva i fokusa na klimatsku pravdu u donošenju odluka u slučaju Barselone.
