Prema analizi „Boston konsalting grupe“, u naredna dva, tri meseca svaki šesti čovek može ostati bez posla, a do kraja godine skoro trećina planete. Do 2030. godine 12 odsto radnih mesta će biti automatizovano, dok će 30 odsto zahtevati potpuno nove radne navike. Sve to je posledica globalne pandemije virusa korona.
U svom istraživanju institut predlaže kratkoročne i dugoročne mere država, kako bi se tržište rada stabilizovalo i sprečio negativan scenario po zaposlene. Mere koje ističu u kratkom roku su usredsređivanje na zadržavanje radnika, uključujući korišćenje mera koje vlade trenutno sprovode — subvencije za plate i proširenje socijalne zaštite, finansijske i poreske olakšice i privremenu preraspodelu radne snage.
„Crne prognoze“ „Boston konsalting grupe“ — lobističke
Ono što ističu kao dugoročni imperativ i strategiju postkoronavirusne budućnosti, jeste ulaganje države u takozvani reksiling, odnosno, kako navode, „celokupnoj populaciji omogućiti pristup celoživotnom učenju i osigurati da su radnici motivisani i sposobni da održe sopstveno kontinuirano profesionalno usavršavanje“.
Ovo istraživanje sagovornik Sputnjika ocenjuje lobističkim, u smislu uspostavljanja sistema masovne i trajne doobuke i povećavanja sposobnosti zaposlenih. To je problem koji odavno postoji i nije izazvan epidemijom virusa korona.
„To i inače predstavlja problem i uočeno je odavno, a sada im je zgodno da ga vezuju za virus kovid 19, iako sâm problem, kako i oni kažu, na više mesta i nema mnogo veze sa samim virusom. Inače, ta ideja da će toliko zaposlenih ostati bez posla ili biti ugroženo je neutemeljena. Prosto će se svet tokom ove godine vratiti u normalu i mi možemo da kažemo u kratkoročnim efektima da će oni dostići neke velike brojke, a opet ne takve kakve su oni naveli. U nekim industrijama će problemi biti prisutni nešto duže vremena, ali opet ne trajno, kao na primer u avio-industriji. Sva druga pitanja koja oni pokreću su izvedena, a da prethodno nije odgovoreno na ključne stvari. Na primer, šta država treba da preduzme na bazi obrazovanja, a ne veština“, objašnjava Pavlović.
Veštine nisu odgovornost država
Države veštine moraju da prebace na kompanije, jer se, kako ukazuje naš sagovornik, u kompanijama ljudi uče veštinama koje su njima potrebne i one su subjekt koji treba temeljno da obrazuje radnike. Zaposleni treba da znaju fundamentalne naučne principe, odnosno temeljna profesionalna znanja, a kompanije su te koje će ih oblikovati doobukama neophodnim za rad.
„Čitavu temu veština koje čovek mora da savladava tokom života, treba poreskim i drugim sistemima prebaciti na kompanije, što je nekada i bilo. Dakle, vi ste uvek dolazili kao dobro teorijski potkovan radnik u ’Eriskon‘, ili ’Elektroprivredu Srbije‘, sasvim svejedno, pa vas tamo onda dočekuje jedna vrsta specifične doobuke, specijalizacije, sticanja iskustva, veština, sposobnosti i tako dalje. Ovde je kapitalu palo na pamet da bi zapravo o trošku države sve trebalo da im se priprema iz godine u godinu onako kako njima odgovara. To je potpuno besmisleno. Dakle, ta pitanja se uopšte ne postavljaju, a ona su ključna. Jer, onog trenutka kada bi se država bacila na to da priprema ljude kao gotove proizvode za kompanije, onda bi ona od njih u startu pravila idiote koji su nesposobni za stvarni život u ukupnosti sebe kao čoveka, a pogotovo nesposobni za bilo kakva politička odlučivanja“, smatra Pavlović.
Normalan je radni dan od pet sati
Na pitanje kako ocenjuje prognozu „Boston konsalting grupe“ da će do 2030. godine 12 odsto radnih mesta biti automatizovano, naš sagovornik kaže da produktivnost raste velikom brzinom i da bi zapravo bilo normalno da radimo pet sati dnevno i imali bismo punu zaposlenost.
„To što mi ne radimo pet sati dnevno, jeste zato što oni koji su vlasnici kapitala hoće da nas unište. Nema ničega u samoj strukturi proizvodnje u kojoj bi postojao problem. On postoji samo zbog pohlepe onih koji kontrolišu kapital. Inače bi bilo sasvim normalno da se radi manje, da se radi u dve smene po pet sati i imali bismo punu zaposlenost na nivou celog sveta. Samo ne bi bilo multimilijardera“, kaže Pavlović, dodajući da je ceo problem izmišljen.
