Vasilij Treći
Veliki knez Vasilij Treći Ivanovič, otac cara Ivana Groznog, prvi put se oženio 1505. godine. Njegova izabranica bila je Solomonija Saburova iz stare plemićke porodice. Na dan venčanja Solomonija je imala oko 15 godina.
„Brak je sklopljen iz ljubavi. To je bio prvi slučaj da vladar za ženu uzima plemkinju, a ne kneginju ili prekomorsku princezu“, piše istoričar Aleksej Doronjin.
Supružnici su živeli u ljubavi, ali nisu imali dece. Nakon 20 godina braka, 1525. godine Vasilij Treći optužio je svoju suprugu za neplodnost. Odabrao je novu suprugu — sedamnaestogodišnju litvansku lepoticu Jelenu Glinsku. Svoju bivšu ženu Solomoniju nasilno je poslao u manastir. Razvod sa izgnanstvom supruge bio je prvi slučaj u istoriji Rusije.
Solomonija se zamonašila u manastiru Rođenja Hristovog u Moskvi i dobila ime Sofija. Prema zapisima koji su preživeli do našeg vremena, bivša kneginja se očajnički protivila monaštvu, gazeći monašku odoru. Tada je Ivan Šigona, koji je bio potčinjen Vasiliju Trećem, udario neposlušnu ženu bičem, podsetivši je da je završila u manastiru po gospodarevoj volji. Solomonija se pokorila nesrećnoj sudbini. Umrla je u suzdaljskom Pokrovskom manastiru 1542. godine.
Patrijarsi su oštro osudili razvod velikog kneza, a patrijarh jerusalimski Mark je predvideo da ako se Vasilij Treći ponovo oženi, dobiće naslednika koji će ceo svet pokoriti svojom okrutnošću. Tako se i desilo — 1530. godine Jelena Glinska rodila je sina, budućeg cara Ivana Groznog.
Ivan Grozni
Ivan Grozni poznat je „rekorder“ među ruskim carevima po broju zvaničnih brakova. Prema nekim podacima, imao je od šest do osam žena. Tri je nadživeo, a tri je nasilno poslao u manastir. Sa svojom četvrtom suprugom Anom Koltovskom Ivan Grozni je živeo svega četiri meseca. Suprugu je zamonašio, a celu njenu porodicu pobio. Prema svojoj drugoj ženi Ani Vasiljčkovoj car je postao ravnodušan nakon godinu dana. I nju je čekala sudbina prethodnice — bivša carica je svoje poslednje dane dočekala u manastiru.
Ivan Grozni se 1575. godine oženio udovicom iz Moskve Vasilisom Melentjevom. Istoričari dovode u pitanje postojanje ove žene. Oni smatraju da je Vasilisa verovatno bila careva nezvanična supruga.
Nakon dve godine života sa carem, Vasilisa se nesmotreno zaljubila u mladog štitonošu, o čemu je Ivan Grozni uskoro bio obavešten. Ljubavnik Melentjeve je bio kažnjen, a nju su poslali u manastir.
Poslednja supruga okrutnog cara bila je Marija Naga, koja je rodila carevića Dmitrija.
Petar Veliki
Ruski car Petar Veliki oženio se Praskovjom Lopuhinom 1689. godine, kćerkom dvorskog činovnika. Nakon svadbe, mlada carica je promenila ime u Evdokija. Majka Petra Velikog Natalija Kirilovna insistirala je da se Petar i Evdokija venčaju. Međutim, car nije voleo svoju ženu, a ništa se nije promenilo ni nakon što su dobili decu — Aleksandra, Pavla i Alekseja.
Dok je Natalija Kirilovna bila živa, car nije želeo da je ljuti i pretvarao se kao uzoran muž, iako se već tada bio počeo viđati sa svojom ljubavnicom — Nemicom Anom Mons. Poslednjih godina je i svekrva omrznula Evdokiju, jer je bila previše „nezavisna i tvrdoglava“.
Kada je majka Petra Velikog umrla, car više nije imao razloga da se pretvara.
Petar je 1697. godine predložio Evdokiji da ode u manastir, ali ona je odbila, što je njega još više razljutilo. Tada je car naterao suprugu da se zamonaši. Nakon šest godina, Petar Veliki je sreo „ženu svog života“ — udovicu i bivšu sluškinju Martu Skavronsku — buduću caricu Katarinu Prvu. Ona je prvo bila careva ljubavnica, a 1712. godine su se venčali.
U međuvremenu, Evdokija je takođe našla novu ljubav — njen izabranik bio je major Stepan Glebov. To je Petra velikog naljutilo, iako je bio srećan sa novom suprugom. Glebova su nabili na kolac. Major je umirao u mukama 14 sati, a Evdokiju su naterali da gleda okrutnu smrt svog dragog. Lopuhinu su javno išibali i ponovo poslali u manastir.
Nakon smrti Petra Velikog, carica Katarina Prva zatvorila je Evdokiju u tvrđavu u Šliseljburgu, gde su se nalazili najveći zločinci. Tek 1727. godine, kada je umrla i carica Katarina Prva, Evdokiju je oslobodio njen unuk Petar Drugi, sin carevića Alekseja. On joj je odredio doživotno novčano izdržavanje i vratio joj sva ovlašćenja.
Aleksandar Drugi
Ruski prestolonaslednik, budući car Aleksandar Drugi, 1841. godine oženio se 17-godišnjom kćerkom velikog vojvode Ludviga Drugog, u koju je bio veoma zaljubljen, što su zabeležili i istoričari.
Međutim, car je veoma brzo postao ravnodušan prema svojoj ženi Mariji Aleksandrovnoj, iako mu je rodila osmoro dece.
Car je počeo da menja ljubavnice „kao čarape“. Aleksandar Drugi sreo je u Sankt Peterburgu mladu kneginju Katarinu Dolgorukovu, u koju se odmah zaljubio. Nakon jedna noći provedene zajedno 1866. godine, car je obećao Katarini da će se oženiti njome čim se pojavi takva mogućnost.
Ljubavnici se nisu skrivali ni pred carevom zakonitom ženom. Nakon nekog vremena car bez Katarine nije mogao ni dana, pa ju je nastanio u Zimskom dvorcu. Kako bi nekako opravdao njeno prisustvo, car je Katarini dodelio ulogu dvorske dame Marije Aleksandrovne. To je za caricu bio veliki poraz. S obzirom na to da je u Zimskom dvorcu veoma loša zvučna izolacija, Marija Aleksandrovna je protiv svoje volje bila obaveštena svaki put kada bi njen suprug posećivao ljubavnicu, kojoj je dodelio odaje odmah iznad prostorija zakonite žene.
U dvorcu je Dolgorukova rodila svog prvenca Georgija. Još za života Marije Aleksandrovne, car je posećivao balove i zvanične događaje sa dvorskom damom svoje supruge, a pola meseca nakon smrti Marije Aleksandrovne car je stupio u brak sa Dolgorukovom. Godinu dana kasnije cara Aleksandra Drugog ubio je Ignatije Grinjevicki.
Pročitajte još:
.jpg){kind=link}