Ovo u emisiji Sputnjik intervju, u razgovoru sa Natašom Milosavljević, kaže Srđa Trifković, spoljnopolitički urednik časopisa „Hronikls“ koji se upravo vratio iz SAD gde je danima haos na ulicama 140 gradova posle ubistva Afroamerikanca Džordža Flojda.
Demonstranti, pljačkaši i borci protiv Trampa drmaju Ameriku
Trifković kaže da je problem što se i u američkim, ali pogotovo u inostranim medijima svi učesnici tih zbivanja tretiraju kao jedna monolitna celina, što nije slučaj:
„U većini gradova gde su demonstracije regularno prijavljene, na ulicama su tokom dana 'normalni' demonstranti koji smatraju da je učinjena nepravda u tom skandaloznom događaju u Mineapolisu. Oni izvlače zaključak o institucinalnom rasizmu velikog dela američkog policijskog aparata, policajcima upućuju uvredljive poruke, ali i slogane, poput onog da i crni životi imaju vrednost“.
Sve to, napominje Trifković, ne predstavlja kršenje zakona jer su takvi protesti predviđeni prvim amandmanaom američkog Ustava koji garantuje slobodu izražavanja.
„Drufi fenomen, a zbog koga je i došlo do uvođenja vanrednog stanja, dešava se kada padne mrak. Tada se pojavljuju pljačkaši koji koriste gužvu da bi krenuli u divljačko haranje sa rušilačkim žarom i podmetnutim požarima. Oni su bili mamac za policiju i vatrogasce, kako bi se oni koji haraju tada orijentisali na tržne centre i butike, kaže Trifković.
Na sceni je, kako dodaje, i malobrojna grupa od par hiljada ljudi na tlu cele Amerike koji su prepoznati iz demonstracija koje su krenule odmah posle Trampove inauguracije, kao izraz besa što je on izabran za predsednika.
„Većina demonstranata su Afroamerikanci, ovi koji operišu noću su isključivo oni, tu nema ni belih, ni Latinoamerikanaca“, kategoričan je sagovornik Sputnjika.
On napominje da su u neophodnoj infrastrukturi prisutni beli pripadnici organizacije Antifa koja sebe naziva antifašističkom, koja, međutim, ima nasilni i totalitarni karakter. Spremna je, kako kaže, da koristi protivzakonita sredstva da bi proizvela određene političke efekte.
Trifković, ipak, napominje da nasilnost ovih demonstracija još nije dostigla onu kakva je bila 1965. u Los Anđelesu, 1967. u Detroitu i 1968. kada je ubijen Martin Luter King, ali da je stanje blizu toga.
Političko odlaganje povratka na posao
Najnoviji protesti u Americi došli su na već tešku zdravstvenu situaciju sa pandemijom koronavirusa ali i ekonomsku situaciju, a upravo je ekonomija ono na čemu je najvećim delom Tramp i zadobio poverenje glasača na pretrhodnim izborima. Na pitanje, ima li vremena da do novembra i predsedničkih izbora povrati poljuljano poverenje, Trifković kaže da postoji politički motivisan pokušaj da se odgodi povratak Amerike na posao.
On smatra da američka ekonomija ima snagu za brz povratak odnosno oporavak. To je, kako objašnjava, recesija u obliku latiničnog slova V, nagli pad - nagli uspon. Zato se, dodaje on, stiče utisak da guverneri država iz redova Demokratske stranke teže da odgode ponovno otvaranje zemlje, ne zato što to ima medicinsko opravdanje, nego zato što bi hteli da što dalje gurnu datum kada će krenuti zagrevanje za povratak u normalu.
Govoreći o upotrebi vojske u suzbijanju demonstracija, Trifković precizira da su pre svega u pitanju pripadnici vojne policije koji su uvežbani za kontrolisanje mase i koji bi više bili asistencija ili u pripravnosti ako ustrebaju snagama policije da izađu na kraj sa nasilnim i prottivzakonitim demonstracijama.
Ukoliko se ova situacija dovede pod kontrolu, a Tramp sebi ne može da dopusti luksuz da ispadne slab, mislim da to na duže staze može da se vrati kao bumerang onima koji ga optužuju da je doprineo toj situaciji. Jer, i onima kojima Trampov stil nije simpatičan, ili ne odobravaju neke njegove poteze, strašno je kada dođe do ugrožavanja bezbednosti, lične imovine i bezbednosti ljudi na ulici, ili sopstvenom radnom mestu.
Sagovornik Sputnjika zaključuje da bi sve ovo na kraju moglo da se pokaže kao pogrešna strategija onih koji su se nadali da će Trampa zbog toga uzdrmati.
