U Sjedinjenim Državama su u toku protesti i razaranja i to sve zbog masovne nezaposlenosti i ekonomske krize. Ako se na to doda i do sada nezabeležena pandemija i ograničenja ljudskih prava, čega nije bilo ni u vreme rata, nepoverenje prema vlasti može se porediti s vremenom Votergejt afere, a imajući u vidu napade na slobodne medije, sva je prilika da će 2020. ući u istoriju kao najgora godina, piše novinarka britanskog lista Roza Prins.
Ovo nije prvi put da Amerika zapadne u krizu, navodi se u tekstu. Autorka članka podseća na građanski rat, ubistvo Abrahama Linkolna, Džona Kendija. Ipak, paralelu vidi s 1968. godinom kada su ubijeni Martin Luter King i Robert Kenedi i kada su protesti Amerikanaca zbog građanskih prava naišli na oštar odgovor policije.
I to je bila izborna godina, kada su kandidati – Ričard Nikson i Kenedijev naslednik Hjubert Hamfri vodili takođe otrovnu kampanju kao sada Donald Tramp i Džo Bajden.
U isto vreme u Vijetnamu je dnevno ginulo 50 Amerikanaca. Danas od virusa korona umire više od hiljadu ljudi dnevno, pa je tako za četiri meseca od kovida 19 u Americi umrlo duplo više ljudi nego za 14 godina rata.
Moguće je i da su vojnici 1968. godine iz Azije doneli grip od kojeg je stradalo oko 100.000 ljudi, ali pored ostalih kataklizmi u svetu to je ostalo neprimećeno. Uzgred, tada nikakav karantin nije bio uveden, škole i restorani su radili, mladi su išli na Vudstok, konstatuje se u tekstu.
Autorka članka ističe da su nemiri danas izbili posle još jednog ubistva Afroamerikanca i ukazuje da je tajming idealan za atmosferu protesta – počinje treći i četvrti mesec samoizolacije, a „zagušljivi stanovi tokom leta ne daju čoveku da dišu – baš kao policajac ubijenom“, navodi se u članku, uz aludiranje na to kako je Afroamerikanac Džordž Flojd preminuo.
Ljudi osećaju bezizlaznost, mnogi su ostali bez posla, svaki deseti Amerikanac kaže da nije sasvim sit. Stopa nezaposlenosti je blizu onoj iz vremena Velike depresije kada su ljudi s porodicama putovali po zemlji u potrazi za poslom.
I mada je američka privreda sada znatno jača nego 2008. godine, ipak će se dugo još oporavljati posle ove situacije, konastatuje autorka „Dejli telegrafa“.
„Pandemija, nezaposlenost i beznadežnost, protesti, policijski čas, pljačke i nemogućnost ili odsustvo želje političke klase da predloži rešenja – to je kombinacija neuspeha i lošeg ponašanja. Čini se da su u Americi nastupila najgora vremena“, zaključuje Pirs.
