Kada smo pod stresom briga o sebi trebala bi da bude na prvom mestu. Međutim, u stresnim situacijama osnovne navike kao što su spavanje, vežbanje i ishrana padaju u drugi plan, jer smo fokusirani na nešto drugo. Šta više, kada je stres hroničan ili van kontrole, nije neuobičajeno da posegnemo za hranom kao utehom, piše bbcgoodfood.com.
Prejedanjem se može uticati na nekoliko faktora - od dosade do depresije. U stresnim situacijama naša tela oslobađaju kortizol (hormon stresa), što zauzvrat potiče oslobađanje insulina, a što opet dovodi do želje za ugljenim hidratima i hranom bogatom masnoćom.
Iako je povremeno „popuštanje hrani“ prijatan deo ishrane, prejedanje može postati problematično kada je mozak uslovljen time da je hrana „ono što nam je potrebno“ kako bismo se osećali bolje tokom stresnih situacija.
Razmislite o situacijama zbog kojih se prejedate. Jednom kada stvorite svest o lošim navikama možete lakše primeniti neke metode kako biste ih se rešili.
Ne moramo izbegavati omiljene namirnice, jednostavno moramo znati da postavimo granice kako bismo u hrani mogli da uživamo bez negativnih posedica. Takođe, možete da probate da neku omiljenu namirnicu zamenite drugom, jer ćete tako brzo postići osećaj smirenosti i kontrole. Ono što može biti od pomoći je i da pravilno rasporedite obroke.
Kada jedemo, a nismo gladni, to je zato što zapravo tražimo zadovoljstvo i utehu, a ne hranu. U ovom slučaju je zaista korisno imati spisak alternativnih aktivnosti zbog kojih ćete se osećati bolje. Naučnici preporučuju meditaciju, vežbanje, druženja…
Loša ishrana može da dovede do smanjene raznolikosti bakterija u našim crevima, što opet može dovesti do jače želje za šećerom. Takođe, ako imate malo hranjivih sastojaka kao što je magnezijum, možda ćete imati povećanu želju za hranom poput čokolade, banana i avokada - koje su prirodno bogate ovim mineralom.
