U određenim okolnostima ta tečnost čak i „poskakuje“. Grudva blata koja je korišćena podsećala je na vrstu lave poznatu kao „pahoeho“, kakvu izbacuje poznati havajski vulkan Kilauea.
Rezultati ovog istraživanja mogli bi pomrsiti ranija istraživanja o Crvenoj planeti, smatra šef ove studije dr Petr Brož s Instituta za geofiziku Češke akademije nauka.
„Kada proučavate materijal iz svemira, često ne možete precizno reći da li se radi o lavi ili o blatu. Ako na terenu nemate geologa, koji po materiji može lupiti čekićem da bi ustanovio o čemu je tačno reč, onda je to teško utvrditi“, kazao je za Bi-Bi-Si Brož, koji je dugo bio skeptičan u pogledu naučne pretpostavke po kojoj vulkani na Marsu izbacuju blato.
Ovaj fenomen na Zemlji je dobro poznat, ali je Brož nekoliko godina pokušavao da opovrgne teoriju po kojoj velik broj oblika na Marsu potiče od istih takvih vulkana.
Na kraju je došao na ideju da ispita na koji se način blato, ako zaista izvire iz vulkana na Marsu, ponaša u uslovima ekstremne hladnoće i niskog vazdušnog pritiska, kakvi vladaju na Marsu. Sa tim problemom obratio se dr Manišu Patelu i članovima njegovog tima s Otvorenog univerziteta Ujedinjenog Kraljevstva, jer Britanci poseduju posebnu komoru koja može da simulira uslove na Crvenoj planeti.
Uz pomoć posebne opreme testira se i ona koju svemirske agencije šalju u svemir, poput rovera.
Uprkos nastojanjima da komoru održe besprekorno čistom, stručnjaci su uskoro otkrili da se eksperimentalno blato sliva niz padinu od peska.
„Korica blata se zamrzne“
U „zemaljskim okolnostima“ blato se ponaša kao što biste i očekivali: glatko je poput sosa koji sipate u tanjir. Međutim, u „marsovskim uslovima“, na masi od blata stvara se mnoštvo tupih i nazubljenih šiljaka.
Sve se svodi na to da nizak atmosferski pritisak, niži od jedan posto pritiska na Zemlji, utiče na vodu, zbog čega ona brzo isparava, potom proključa, a na kraju se zamrzne.
„Korica blata se zamrzne, ali je ono dovoljno gusto da mu unutrašnjost ostane tečna. Dakle, korica na kratko zaustavlja tečnost, ali kada tečni deo probije kroz tanje delove kore blato nastavlja da teče“, pojasnio je Patel i dodao da proces podseća na lavu „pahoeho“.
Rezultate eksperimenta naučnici su objavili u časopisu Nejčr Džiosajns.
Njihovim naučnim radom nije obuhvaćen eksperiment u kojem je oponašana atmosfera „vrlo toplog“ dana na Marsu. Naime, na pojedinim delovima Crvene planete temperatura se povremeno penje i do 20 stepeni Celzijusa.
U takvim uslovima blato je proključalo i pod niskim pritiskom je „skakalo iznad površine kao da levitira“, kazao je dr Brož.
Naučnici veruju da će rezultati njihovog istraživanja biti podsetnik kolegama da tokom istraživanja nebeskih tela mogu naići na neočekivane ishode, zaključuje Brož.
