Razgovori Flina i Kisljaka, koji su dospeli u javnost, bili su deo „ruskog slučaja”, kad je Rusija optužena za mešanje u američke izbore 2016. godine, što Moskva negira, kao i za „zaveru” s Trampom, koju su demantovali i Kremlj i Bela kuća.
Specijalni američki tužilac Robert Miler je nakon dvogodišnje istrage potvrdio optužbe o „umešanosti”, ali ne i o teoriji „zavere”.
Razgovore Flina i Kisljaka presrele su američke specijalne službe i objavile ih u petak u prepričanoj formi s pojedinačnim citatima i brojnim nedostacima.
Šta je Flin molio Kisljaka
„Nećemo dostići stabilnost na Bliskom istoku bez zajedničkog rata protiv radikalne mase islamista i tačka“, rekao je Flin ruskom ambasadoru, koji se složio sa američkim političarom, navedeno je u transkriptu telefonskog razgovora 22. decembra.
Zatim, 29. decembra se nastavlja razgovor Kisljaka i Flina o Bliskom istoku, tokom kojeg je ruski ambasador izrazio zainteresovanost Rusije da zajednički sa Trampom pokrene mirovni proces u Siriji. Kisljak tada govori da Rusije neće podržati američke demarše, što je Flin sa razumevanjem prihvatio. Istovremeno, u transkriptu je zabeleženo da je Kisljak obavestio Flina da će Rusija pokrenuti mirovni proces u Astani, te da će pozvati i Ameriku da mu se priključi, što je rezultiralo time da je Vašington postao posmatrač u tim pregovorima.
Pored toga, u transkriptu razgovora od 29. decembra 2016. godine se navodi da Flin moli Kisljaka da „prenese” Moskvi da odlazeću Obaminu administraciju treba sprečiti u naporima da novu Trampovu administraciju liši slobode manevrisanja.
On je takođe podsetio na tvrdnje protiv Rusije zbog navodnih sajber napada, koje je Moskva negirala, kao i na proterivanje ruskih diplomata iz Vašingtona, po nalogu Obamine administracije.
„Znam da bi trebalo da preduzmete određene korake i molim Rusiju da preduzme samo recipročne mere. Nemojte ići dalje, nego što ste već otišli, jer ja ne želim da dođe do eskalacije uzvratnih mera. Nadam se da me shvatate?”, rekao je Flin u obraćanju Kisljaku.
Na to je Kisljak odgovorio da shvata šta Flin želi da kaže, ali da je potrebno razumeti i stav Moskve, navodi se u dokumentima, ali bez odgovarajućeg citata.
Flin je uzvratio da razume i da mu se može verovati. Zatim je ponovio molbu o umerenom odgovoru Moskve i rekao da ako Rusija protera 60 američkih diplomata da će to značiti „zatvaranje ambasade”.
Trampov savetnik je još jednom naglasio da kada Trampova administracija preuzme vlast, razgovaraće podrobnije o unapređenju njihovih odnosa. Istakao je da i oni moraju da se bore s njihovim neprijateljima i da oni imaju zajedničkog neprijatelja, sa kojim obe strane imaju probleme.
Na to je Kisljak pitao da li uključivanje u spisak američkih sankcija Glavne obaveštajne uprave (GRU) i Federalne službe za bezbednost Rusije (FSB) znači da Amerika ne želi da sarađuje s Moskvom u borbi protiv terorizma (Kisljakove reči se ponovo prepričavaju, a ne citiraju). Flin je odgovorio potvrdno, očigledno, imajući u vidu odlazeću administraciju Obame.
Razvoj događaja nakon razgovora dva zvaničnika
Dan nakon razgovora, 30. decembra 2016. godine, ruski predsednik Vladimir Putin izjavio je da Moskva neće odgovoriti SAD na zatvaranje ruskih diplomatskih predstavništava i proterivanje 35 diplomata. Putin je tada istakao da se Rusija neće spuštati na takav „kuhinjski” diplomatski nivo i da će njeni budući koraci zavisiti od postupaka buduće Trampove administracije.
Dalji događaji opovrgavali su teoriju zavere Rusije i Trampa. Američki Kongres je 2017. godine usvojio, a Tramp potpisao zakon o pooštravanju sankcija protiv Rusije. Moskva je na to uzvratila zahtevom za smanjenje broja saradnika američkih diplomatskih misija i zabranila pristup ambasadorskim dačama i magacinima, analogno merama Obamine administracije 2016. godine. Trampova administracije je uzvratila zahtevom za zatvaranje ruskog konzulata u San Francisku i trgovinskog predstavništva u Vašingtonu i Njujorku.
SAD su 2018. godine odjednom proterale 60 ruskih diplomata i zatvorile konzulat u Sijetlu. Rusija je uzvratila proterivanjem 60 američkih diplomata i zatvaranjem konzulata SAD u Sankt Peterburgu.
Majkl Flin je napustio mesto savetnika predsednika nakon što se u medijima pojavila informacija da je od potpredsednika SAD Majkla Pensa sakrio da je održavao kontakte sa Sergejem Kisljakom, tadašnjim ruskim ambasadorom u SAD.