– Lično sam jako pogođen zbog ovakve situacije, s obzirom da moja porodica već 30 godina poseduje kuću u Boki, gde provodimo svako leto. Potpuna je parodija da mi upravo u ovom trenutku dok odgovaram na vaša pitanja stiže na mejl poresko rešenje opštine Tivat da platim godišnji porez za nekretninu u kojoj ne mogu da pristupim. Za sve te godine boravka u Crnoj Gori nikada nisam doživeo nijednu neprijatnost. Nikada nisam pitao da li se neko izjašnjava kao Srbin ili Crnogorac, niti je mene neko napao zbog mojih pesama i stavova. Da se podsetimo, ’Beogradski sindikat‘ je u pesmi ‘Govedina’ otvoreno kritikovao Mila Đukanovića, a to je bilo još 2002. godine kada smo bili jedna država. Zbog toga mi ova trenutna netrpeljivost deluje kao fabrikovana i nametnuta spolja. Nekome je u interesu da zavadi dva bratska naroda, koja su oduvek jedan drugome čuvali leđa. Smatram da je ta odluka vlasti u Crnoj Gori da ne otvori granicu prema Srbiji bila brzopleta i nepromišljena budući da je bilo krajnje predvidivo da će se njome izazvati burna reakcija u Srbiji. Sve je počelo sa zabranama ulaska u Crnu Goru istoričarima i akademicima, pa muzičarima, a na kraju je čitav jedan narod doveden u situaciju da se oseti kao persona non grata. Ova korona je bila idealna za razne političke zloupotrebe, pa smo tako svedoci da su u obe države odobravani javni skupovi pristalica režima, a zabranjivani oni u organizaciji političkih neistomišljenika.“
Vi ste zabranjeni još pre korone, tako da crnogorske vlasti ne mogu da se pozivaju na to u vašem slučaju, jer je jasno da ste nepoželjni iz političkih razloga, iako ste van svake politike. Možete li da prokomentarišete kako je došlo do toga da politizuje to što ste aktivno podržali litije i da povučete tu razliku između politike i očuvanja svetinja?
– Litije koje organizuje Srpska pravoslavna crkva u Crnoj Gori i u kojoj učestvuju hiljade građana nisu stvar političke borbe već građanski protest protiv kršenja osnovnih ljudskih prava i sloboda, koja su, između ostalog, zagarantovana mnogim ratifikovanim međunarodnim konvecijama, kao što je Evropska konvencija o ljudskim pravima. Kao što ste i sami primetili, Beogradski sindikat nije deo politike, tako da mi nikada ne bismo podržavali političke skupove, pogotovo ne van granica Srbije. Druga je stvar to što neko sa strane pokušava da ispolitizuje litije, a to najviše čine političari koji ne učestvuju u litijama, niti ih razumeju, već isključivo rade na skupljanju jeftinih političkih poena. Treba imati u vidu da je sada vreme izbornih kampanja u Srbiji i Crnoj Gori, pa je zato i pojačana retorika, a što za posledicu ima unošenje podela među ljudima. Mislim da je hitno potrebno da se spusti tenzija i započne normalna komunikacija, kako situacija ne bi dalje eskalirala. Primer treba da nam bude ponašanje sveštenika Nikole Radovića iz Crne Gore, koji je za Bajram posetio porodicu momka koji ga je napao ispred crkve u Baru i ponudio da za njega plati sudsku kaznu. To je prava slika i prilika tih litija koje smo i mi podržali i koje su opevane u našoj pesmi „Sviće zora”.
Kako ste doživeli nedavno hapšenje vladika i ostalog sveštenstva, tamošnje vlasti nastavljaju progon SPC, da li će morati da se odmeću u hajduke kako bi izbegli hapšenja?
– Bilo je jako teško posmatrati te nemile scene. Te noći kada je uhapčen vladika Joanikije, nisam oka sklopio, strahujući da se ne dogodi još neko veće zlo. Najgori mi je bio prizor iz Nikšića, kako pripadnici policije u punoj borbenoj opremi navlače gas maske u kordonu ispred vernog naroda i sveštenika. Međutim, hrabro i dostojanstveno držanje našeg vladike mi je ulilo nadu da će ljubav i vera pobediti svaku nepravdu. Naši duhovni očevi se neće nigde odmetati i bežati, već će ostati do kraja sa narodom u borbi za istinu. To je bila jasna poruka koju smo mogli čuti te večeri. Ako pogledate kroz istoriju SPC, koja traje osam vekova, naše sveštenstvo i monaštvo je uvek delilo sudbinu ovog naroda i ostajalo sa njim u najtežim situacijama. Uvek se setim herojskog primera svetog đakona Avakuma, koji je nosio kolac i pevao dok su ga Turci vodili na gubilište. Kada su mu prethodno ponudili da se poturči i tako sebi spase život on je odgovorio: „Srb je Hristov, raduje se smrti, pa vi činte šta je vama drago“. Nekima danas je takav primer potpuno neshvatljiv, s obzirom da živimo u vremenu preletača i kameleona, ali ima još uvek puno nas koji ne bismo prodali veru za večeru.
Da li će se neotvaranje granica prema Srbiji odraziti i na Srbe u Srbiji u smislu produbljivanja antagonizma?
– Šteta je već učinjena jer smo videli da je malo ko u Srbiji poverovao da je ta odluka doneta iz medicinskih razloga. Ne smemo da dozvolimo da mi budemo generacija koja će biti odgovorna za neshvatljivu podelu između „dva brata“. Osuđujem svaki vid šovinizma i netolerancije, pa još jednom pozivam da se spusti nepotrebna tenzija. Nemojte da nam posle svima bude žao i da se stidimo zbog brzopleto izgovorenih reči i nepromišljenih postupaka. Što bi rekao najveći p(j)esnik koji nas sve gleda sa Lovćena: “Svak je rođen da po jednom umre, čast i bruka žive dovijeka”.
Ima i onih koji šalju poruku mira iz Crne Gore, poput gradonačelnika Herceg Novog Stevana Katića, koji poručuje našim građanima da su dobrodošli na Crnogorskom primorju. Posle kog se oglasio i poznati Novljanin Vlado Georigiev i apelovao na narod da ne podleže propagandi vladajućih režima obe države.
– Pozdravljam akciju koju sprovodi opština Herceg Novi da se pokaže gostoprimstvo svim turistima bez obzira na njihovu nacionalnost, veru i druge različitosti. Drago mi je da vidim da su se u akciju uljkučili i neki muzičari iz Crne Gore, kao što su Vlado Georgijev i Rambo Amadeus. Iskreno mi je žao što nisam video da su ove kolege javno digle glas kada je „Beogradskom sindikatu“ zabranjen ulaz u Crnu Goru. Unapred se izvinjavam ako su to učinili, a da mi nismo primetili. Da smo od starta svi bili solidarni kada su počele prve zabrane ulaska intelektualcima iz Srbije, možda se sve ovo ne bi ni desilo. Međutim, očigledno je da se podrška po pitanju zabrane i cenzure daje selektivno, pa se cela javnost digne na noge kada neko zabrani koncert Bajagi, Balaševiću ili Vladi Georgievu, a nije fensi podržati „Sindikat“, jer smo mi obeleženi kao „nacionalisti”.
Ubačeni ste u promotivni spot partije Mila Đukanovića, koji je nakon vaše reakcije uklonjen sa Jutjuba. Koji je vaš zaključak, otkud vi u toj priči i šta je DPS hteo time da postigne?
– Iskreno mislim da je u pitanju greška. Očigledno da je naš nastup na „Bedem festu” 2018. godine najspektakularniji koncert koji se ikada dogodio na tom festivalu, što mi je veoma drago. Možda su naknadno uočili grešku, pa su ipak pustili spot, očekujući da će to proći neprimećeno. U suprotnom, ne bih znao koja je ideja da se hvališ koncertom grupe kojoj si pre tri meseca zabranio ulaz iz razloga nacionalne bezbednost. Pomislio sam da je možda vlast time htela da poruči da je pogrešila i da je „Sindikat“ ipak dobrodošao u Crnoj Gori. Nažalost, pošto su ga, nakon naše reakcije, sklonili s Jutjuba, jasno je o čemu se radi.
Planirate li neku tužbu? Dovode vas u politički kontekst čega se vi inače gnušate, pri tom kršeći i autorska prava?
– Naše su pesme bez dozvole bile korišćene od strane raznih političkih partija, ali mi do sada nismo nikoga tužili. Mi nikome ništa ne zabranjujemo, premda su mnogi rado spremni da nama nešto zabrane. Stvarno je smešno ako neka politička partija smatra da sa nama deli zajedničke vrednosti, imajući u vidu da smo mnogo puta do sada jasno stavili svima do znanja šta mi mislimo o stranačkoj politici. Bilo bi lepo da vlast u Crnoj Gori sada kompenzuje ovu povredu naših autorskih prava tako što će ukinuti zabranu. Sami su priznali da smo „primer dobre energije”.
