Povodom saopštenja Udruženja barova i klubova Beograda u kom se traži dodatna pomoć države zbog toga što je ova grana ugostiteljstva bila naročito ugrožena vanrednim stanjem zbog koronavirusa jer ova mesta u odnosu na kafiće i restorane okupljaju veći broj ljudi od dozvoljenog, razgovarali smo sa Miodragom Popovićem iz Turističke organizacije Beograda.
Noćni život Beograda bez klubova i barova
Beograd važi za jednu od evropskih prestonica noćnog života, ali kako kaže naš sagovornik, nisu samo klubovi i barovi ono što grad čini živim u toku noći i ne privlače samo oni strane turiste.
„Ako ste imali prilike da izađete uveče u centar grada mogli ste da vidite da je u restoranima i kafićima značajna posećenost, samo uz poštovanje mera. Nažalost, a nadamo se da će to uskoro biti stvar prošlosti, nemamo ni izdaleka onaj broj stranih gostiju koje smo imali, ali grad jednostavno funkcioniše. Nešto uz izmenjena pravila, ali funkcioniše. I taj eufemizam noćni život koji ja ne volim, jer podrazumeva mnogo stvari, a barovi i klubovi su samo jedan deo onoga što se uveče dešava u Beogradu, funkcioniše potpuno redovno. Tako da ja ne vidim da će Beograd ugasiti noćni život zbog ovog ili onog. Mi delimo sudbinu čitave Evrope ili sveta u borbi protiv ovog virusa i onoliko koliko to bude razumno i normalno, tako ćemo se i ponašati“, kaže Popović i dodaje da niko u ovoj situaciji nije više ili manje ugrožen.
Vanredno stanje za klubove trajalo najduže
Sa njim se ne slažu iz Udruženja barova i klubova, jer je za njih vanredno stanje uvedeno ranije i trajaće sve do prvog juna. U tom periodu troškovi koje su imali u vidu rente prostora i struje bili su veliki, a s obzirom na činjenicu da sezona zimskih noćnih klubova traje od oktobra do maja, sada nemaju od čega da isplate trenutna i ona dugovanja koja će imati do početka nove sezone.
„Nijedan vlasnik kluba nije tražio ništa od države u smislu izgubljene dobiti, amortizacije, ili bilo čega što predstavlja ličnu korist. Ono što smo tražili jeste da nam se pomogne da preživimo. Šta je razlog tome? Zimski klubovi rade isključivo zimi, to su zatvoreni prostori koji uglavnom nemaju bašte i nemaju mogućnost da posluju leti i zimi. To znači da poslujemo od prvog oktobra do prvog juna. Zimski klubovi u martu i aprilu u stvari skupljaju novac kojim će finansirati rente i tome slične troškove u toku leta. Šta se nama dogodilo? Mart, april i maj, dakle dva od tri ključna meseca smo imali zabranu rada. 12. marta smo prestali sa radom, a počećemo petog juna. Skoro puna tri meseca zimski lokali nisu radili što je praktično pola sezone“, kaže za Sputnjik predsednik Udruženja barova i klubova i vlasnik Bitef art kafea, Miša Relić.
Naš sagovornik ističe da su računi za struju stizali redovno iako objekti nisu poslovali, te da je on u proseku za jedan mesec vanrednog stanja morao da plati oko hiljadu evra samo za struju. U vezi sa rentom prostora, kako kaže, situacija nije bolja, jer za mesec i po dana nerada plaćaće polovinu cene, a za drugih mesec i po dana punu cenu, što predstavlja ogromne troškove s obzirom na veličinu objekata prestoničkih klubova.
Stoga je kako kaže udruženje čiji je predsednik u pregovorima sa Privrednom komorom Srbije, odnosno Ministarstvom finansija tražilo pomoć države sa nekoliko zahteva:
„Mi smo tražili da nam se obezbedi minimalac šest meseci i da šest meseci ne plaćamo doprinose. Zatim smo tražili da nam se renta tokom vanrednog stanja za klubove, dakle od 12. marta do prvog juna ne naplaćuje i da ispregovaramo da nam spuste cenu rente do kraja godine ne bismo li se na taj način oporavili. Četvrta stvar koju smo tražili je kada prođu izbori da se sedne i da se pregovara da se na neki način smanji PDV na nekih godinu dana recimo. Jer mi smo sada svi skinuli cene, ali to neće biti dovoljno, jer narod nema para. Gro ljudi je bilo na minimalcu u ovom periodu, neki su dobili i smanjenje plate, narod neće moći da troši normalno u kafanama. Prema tome, mnogo će značiti da spuste PDV na 12 ili 10 posto, pa će plus ovo što smo mi skinuli, dovesti do toga da će narod moći da izlazi u klubove“.
Klubovi lošije prošli od kafića
Relić smatra da su klubovi i barovi lošije prošli od kafića i restorana koji su zatvoreni 21. marta a otvoreni četvrtog maja.
„U ime svih kolega, a nas je 80 u ovom udruženju, zaista i dalje verujemo da će država u nekom trenutku ipak nešto da uradi. Kako će ta pomoć da izgleda, koje su uopšte opcije, koliko država može, koliko ne može, mi to ne znamo. Mi samo znamo da ako se ne bude dodatno pomoglo ovim najugroženijima, a tu osim klubova mislim da spadaju i turizam i hoteli, ukoliko ne budemo dobili neku dodatnu pomoć plašim se da će veliki broj klubova da se zatvori“, zaključuje naš sagovornik.
Apel bez rasprava
Suvlasnik splava River i kluba Gotik Srećko Ćirović potpisnik je saopštenja Udruženja klubova i barova i kaže nam da će se njegove kolege boriti koliko mogu, ali da je jasno da je pomoć države u ovom trenutku neophodna.
„Mi smo navikli da radimo bez pomoći. To ćemo nastojati i sada dokle budemo mogli. Dakle, nije ovo nikakav apel u smislu svađe i rasprave bilo sa kim. Smatramo ga logičnim i gotovo nužnim, pogotovo to mogu da kažem za veliki broj objekata koji nije naš, ali će definitivno grcati u stravičnim problemima, što je svima jasno, jer su turizam i ugostiteljstvno najugroženije grane u ovom trenutku. Neki će propasti, neki neće, možda i niko neće ali smatramo logičnim da nam se izađe u susret i pomogne u ovom trenutku kada je to da kažem suviše očigledno potrebno“, ukazuje Ćirović.