Ovoga puta u Mineapolisu nije „prošla" čuvena policijska odbrana – opirao se hapšenju. U tom pokušaju, koji je u Americi ko zna koliko puta završio posao, policajce su „izdale“ kamere koje su jasno pokazale da nikakvog opiranja nije bilo, a da je beli policajac s kolenom na vratu pritiskao Afroamerikanca Džordža Flojda koji je ležao na ulici dok nesretnik nije izdahnuo. Nije pomoglo ni zapomaganje uhapšenog da ne može da diše.
Za brutalno ubistvo, ili kako bi se to reklo, prekomernu upotrebu sile, istom merom su uzvratili građani Mineapolisa koji su posle takvog snimka zaposeli ulice grada. Nasilno su zauzeli policijsku stanicu u kojoj su radili policajci koji se sumnjiče za nasilnu smrt Flojda, potpuno su uništili trgovinski centar, spalili nekoliko prodavnica i demolirali stambeni blok.
Nemiri u Mineapolisu mogu da izazovu gnev širom Amerike
Guverner Minesote Tim Volc proglasio je vanredno stanje i poslao vojnike na ulice, a na njegov poziv, predsednik SAD Donald Tramp je u grad poslao i pripadnike Nacionalne garde.
Zašto ne prođe godina, a da svet ne obiđu slične scene iz SAD-a?
o U Galvstonu u Teksasu dvojica policajaca na konjima kroz grad vodila su crnca vezanog konopcem;
o U Sent Luisu su izbile demonstarcije pošto je sudija oslobodio bivšeg policajca optuženog za ubistvo Afroamerikanca;
o Policija u Šarlotu objavila snimak ubistva Afroamerikanca;
o Vanredno stanje u Šarlotu;
o Policajac ubio Afroamerikanca u San Dijegu
o Zbog ubistva Afroamerikanca, u američkom gradu Milvokiju uveden je policijski čas za tinejdžere...
To su samo s neki od nasumično izabranih naslova poslednjih nekoliko godina, pa i iz vremena kada je predsednik bio prvi crnac u istotiji Amerike, demokrata Barak Obama.
„Iz tog začaranog kruga ne mogu da izađu, pogotovo neće moći sada i svaka sledeća reakcija može da bude još veća zbog ekonomske krize. Kada nije ekonomska kriza to je lakše kontrolisati, a kada još dođe ekonomska kriza i svi su dodatno napeti, onda nije ni čudo kada ovako bukne. U Mineapolisu je prilično ozbiljno i proširilo se na druge gradove“, kaže za Sputnjik politikolog Aleksandar Pavić.
I dalje je, ističe on, velika nesrazmera između ekonomskog statusa i prilike za napredovanje crnačkog i latinoameričkog stanovništva i ostalih u Americi, gde je segregacija formalno ukinuta, ali u suštini nije u potpunosti i u ekonomskom i društvenom pogledu još traje.
Pavić, koji je završio studije na kalifornijskom univerzitetu Berkli i dobar je poznavalac američkih prilika ne spori da su napravljeni neki pomaci i da je sada znatno više crnaca koji su dobro plaćeni, onih koji su i u medijima, sportu, zabavnoj industriji, ali i ističe da je to ipak znatno manji deo u odnosu na njihovu populaciju. A pogotovo, što su s druge strane, crnački getoi i danas katastrofa - legla droge, kriminala, prostitucije, u kojima je život prilično beznadežan i ne treba im mnogo da bi se upalila neka iskra, dodaje naš sagovornik.
Ropstvo ostavilo posledice
Po oceni Pavića, to što su crnci u Americi bili robovi ostavilo je ogromne posledice, za razliku od Evrope gde robovlasništva, osim u Engleskoj, nije bilo. Crnci u Evropu dolaze iz bivših kolonija kao slobodni građani, ali i čine manji deo evropske populacije nego oni u Americi.
„Teško je da se tu nešto promeni, jer smo u Americi imali i crnog predsednika i to je vladao osam godina, pa se ništa značajno po tom pitanju nije dogodilo“, podseća on.
Otuda i ocena gradonačelnika Mineapolisa Džejkoba Freja da je destrukcija demonstranata „proizvod besa lokalnog crnačkog stanovništva zbog 400 godina nejednakosti“.
„Oni koji su bili prave crnačke vođe, kao Martin Luter King ili Malkom Iks, skoro sigurno su ubijeni u organizaciji američke duboke države, a da nisu, možda bi stvari tekle drugim tokom, pogotovo što je Martin Luter King propagirao miran, skoro gandijevski otpor. Kada je ubijen neko takav, kada su marginalizovani takvi i slični lideri, onda ste dobili recept za ovo što imamo danas, ili demagoge, ili one koji propagiraju nasilje. I ne vidi se način kako to može trajno da se reši, pogotovo sada kada američko društvo ulazi u dugoročniju krizu“, pesimista je Pavić.
Može li Nacionalna garda da smiri strasti
Na pitanje, kako će se završiti ova sitiacija sa izvođenjem vojske na ulice Mineapolisa, hoće li to smiri strasti ili samo produbiti sukobe, naš sagovornik podseća da to nije ni prvi, ni drugi, ni treći put kada je potezana i Nacionalna garda, ali da sigurno nije ni poslednji.
„Sigurno da nacionalna garda može privremeno da uguši sve vrste nemira. Ali ako bude nastavila da se produbljuje ta ekonomska kriza to će biti samo primirje. Imaćemo nove ustanke na drugim mestima ako ljudi ne vide bilo kakvu perspektivu i mogućnost da stvari postanu bolje, a demokrate nastave da potpiruju te rasne tenzije, imaćemo polupermanentno opsadno stanje“, mišljenja je Pavić koji podseća da su demokrate već pokušale da iskoriste ovaj trenutak za predizbornu kampanju.
On podseća da na američkoj političkoj sceni postoji jasna diferencijacija i da crnci skoro listom, preko 90 odsto glasaju za demokrate i da je bilo sasvim očekivano da kandidat sa najviše šansi da ispred demokrata uđe u predsedničku trku, Džon Bajden, proba to da kapitalzuje.
Kako kaže Pavić, prošle nedelje Bajden se izblamirao kada je u TV emisiji pred kamerama rekao jednom crncu da koji god crnac ne glasa za njega onda i nije crnac.
„Siguran sam da će u mnogim policijskim upravama širom Amerike biti data stroža uputstva da se pazi da se ovako nešto slučajno ne ponovi, da opet beli policajac primeni nasilje protiv crnca. Jer, ako se ovako nešto desi još jednom u nekom kraćem roku, onda može da bude velikih problema, a skoro svi veliki američki gradovi imaju značajnu crnačku populaciju“, zaključio je Pavić.
