Čak i nakon što vakcina bude pronađena, a naučnici uspeju da dokažu njenu bezbednost i efikasnost, ona možda neće davati potpunu zaštitu od bolesti, na isti način kao što je slučaj i sa vakcinom protiv sezonskog gripa.
„Naravno, svi pokušavaju da razviju vakcinu koja će u potpunosti sprečavati infekciju, ali to nije uvek realno. Zapravo, takvih vakcina praktički nema. Najrealnije je da će ona biti slična postojećoj vakcini protiv gripa, jer i sam virus mutira. Već vidimo da se menja... Ali o tome je još rano govoriti“, objasnio je profesor Berkun za Sputnjik.
Sada svi koji ispituju vakcine protiv virusa korona idu svojim zasebnim putevima i svako od njih ima svoje prednosti i mane.
„Oni rade na platformi potpuno različitih tehnologija ─ i nuklearne kiseline na RNK i DNK, ili čestice, ili fragmenti samog virusa; postoji i rekombinantni protein, koji je deo proteina koji se unosi u ljudsko telo, a ima i onih koji rade na oslabljenom virusu ─ kao kod poznatih vakcina protiv rubeola ili malih boginja, jer se pretpostavlja da je to najefikasnije zato što više liči na pravu bolest, ali to je i tehnološki teže uraditi i mnogo duže se proverava. Postoje centri koji rade na inaktiviranom i sintetičkom virusu“, precizirao je Berkun.
Trenutno se u različitim zemljama traga za vakcinom protiv kovida 19. Neke laboratorije su već u prvoj fazi ispitivanja na ljudima. Međutim, dobijeni podaci još uvek ne omogućavaju da se proceni koliko će biti efikasna vakcina protiv virusa korona, zaključio je profesor.
Svetska zdravstvena organizacija objavila je 11. marta epidemiju nove infekcije virusa korona kovid 19 za pandemiju. Prema poslednjim podacima, u svetu je zabeleženo više od 5,8 miliona slučajeva zaraze, a umrlo je više od 357 hiljada ljudi.
Pročitajte još:
