Postojeće ekonomske probleme, smatra Karakačanov, prouzrokovao je proces prelaska Bugarske na demokratiju, koji je počeo pre 30 godina.
„U Bugarskoj, nažalost, utopija slobodne tržišne ekonomije i nepostojanje planiranja postali su pogubni. Tako više ne može. Devedestih godina prošlog veka na selu je živelo oko 35 odsto stanovništva, a sad je od toga ostala polovina i to uglavnom stariji ljudi, jer je omladina otišla. To je efekat ultraliberalnog, apsolutno besmislenog poljoprivrednog modela u Bugarskoj“, istakao je Karakačanov u intervjuu za list „Trud“.
Ministar je apelovao na državu da prestane da zatvara oči na probleme u poljoprivredi i predložio da se ta oblast dodatno subvencioniše.
Prema njegovim rečima, država se nepravedno odnosi prema vlasnicima zemlje, u odnosu na one koji su posednici velikih površina i dobijaju sredstva od Evrope.
„Moramo povesti računa o proizvodnoj delatnosti u Bugarskoj. Činjenica da Bugarska uvozi 80 odsto voća i povrća je zabrinjavajuća, jer je upravo Bugarska do 1944. godine hranila Centralnu Evropu, a nakon 1944. godine Istočnu Evropu. Zahvaljujući odsustvu jasne strategije u poslednjih 30 godina, uvođenju ultraliberalnih propisa i pogrešno implementiranom modelu evropskog finansiranja, uništeno je ne samo povrtarstvo, već i celokupna prerađivačka industrija“, objasnio je Karakačanov.
Mnogi vlasnici zemlje, zaključio je on, prinuđeni su da je napuste, daju u zakup ili odu da se bave poljoprivredom u nekoj drugoj zemlji, iako je ključ bugarske ekonomije i ekonomskog razvoja u poljoprivredi.
Pročitajte još:
