O imenu političke stranke koja će na jesen izaći na lokalne izbore, još razmišlja, ali za sad se zna ko će im biti kandidat za gradonačelnika i koja struktura ljudi će biti u stranci.
Osnivamo stranku da spasimo Bihać od migranata
„To će biti nezavisna lista. Još ne znamo ni slogan pod kojim ćemo nastupati, ali to će biti jedna čvrsta, jaka lista za grad Bihać, koju će činiti ugledni poljoprivrednici, ozbiljni ljudi koji imaju svoje biznise i koji su sve stekli poštenim radom ili nasledili od svojih porodica. Biće to dobra ekipa! Naš glavni adut za gradonačelnika je čovek koji je bio i prvi gradonačelnik Bihaća svojevremeno magistar Emdžad Galijašević, koji je puno privrednika doveo u Bihać, koji je sada, nažalost, zatvoren grad. Nema investicija, turizma, poljoprivreda propada... “, kaže Islamović za Sputnjik.
Kada gradska vlast bude uspostavljena, najavljuje on, čelnici Bihaća će morati da idu i za Brisel da rešavaju probleme koje grad ima sa migrantima.
„U Briselu već imam neke kontakte i video sam da se može doći do određenih važnih ljudi i među prvima ću ići tamo. Mora se otići kod njih, jer su jako važni u ovom delu Evrope. Mi smo sirotinja, muka... Tražimo da se skinu ti naši problemi, da nam kažu kako ćemo i šta ćemo. Sadašnja vlast sa njima nema nikakve kontakte. A ovi politički manekeni iz Sarajeva što dođu ovde, pa se malo slikaju pored reke Une, najedu se dobre pečene jagnjetine i vrate nazad, ovde nisu nikad ništa uradili za grad“, ističe Islamović.
Više ne smem ni na ulicu da izađem sam
Islamović priznaje da on sam više ne sme da prođe svojim gradom od migranata i pritom napominje da su to sve mladi momci sa rančevima, u kojima se ne zna šta nose.
„Ljudi čak ne smeju da izađu na svoje mlinarske male plantaže... Ljudi koji se bave medom, nalaze isprevrtane košnice... Zna se ko to radi. Tako da očekujemo da kada se uspostavi nova vlast u Bihaću, da će se ove stvari promeniti,“ napominje on.
Islamović je za Sputnjik ispričao i kako je njegov bubnjar pretučen:
„On se vraćao kući, bilo je oko osam sati uveče i u haustoru ispred svog stana zatekao je četvoricu migranata koji su provaljivali u komšijski stan. Obratio im se na engleskom želeći da ih zaustavi, ali oni su skočili na njega, počeli da ga šutiraju, udaraju pesnicama... Pobegli su, on je pozvao policiju tako pretučen i krvav. Kada su došli, rekli su mu da od tog njegovog zahteva da se privedu ti migranti nema ništa, jer ih je praktično nemoguće pohvatati, što je i tačno.“
Migranti se ne boje ničega i nikoga
Islamović kaže da se migranti ničega ne boje, uništavaju sve što mogu i time izazivaju haos i izražavaju revolt, jer Hrvati ne žele da ih puste u EU, a granice ne mogu da probiju jer su strogo čuvane.
„Lože nekontrolisano vatre, već su zapalili četiri ili pet objekata oko Bihaća i ljudi su očajni, a vlast ne čini ništa“, kaže on.
Sve ovo ga je, zaključuje, nateralo da više ne bude samo nemi posmatrač brzog poniranja svog grada u bedu i haos i zato je rešio da pokuša da to stanje promeni ulaskom u politiku.
