Prema informaciji Saveza pčelarskih organizacija Srbije (SPOS), krajem aprila jedna domaća kompanija uvezla je 40 tona meda sumnjivog kvaliteta iz Moldavije, po ceni od 2,2 evra po kilogramu, a nedugo zatim u uvoznike se upiisala još jedna.
Zanemariva količina moldavskog meda, ali...
Predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije Rodoljub Živadinović ne spori da uvoz na slobodnom tržištu mora biti slobodan, ali za Sputnjik kaže da ipak neće na to gledati skrštenih ruku, koliko god da je 40 tona moldavskog meda u odnosu na 8.000 tona koliko se u Srbiji godišnje u proseku proizvede, zanemariva količina.
„Jeste zanemariva, ali tako su govorili i Hrvati pre tri-četiri godine, a sada je isključivo uvozni med na rafovima njihovih trgovina. To su prve količine. Čim im se to dopadne, a osladiće im se jer je dovoljno da dinar zarade na kilogramu, onda će to vrlo brzo biti kao u Hrvtaskoj. A Hrvati nisu na vreme reagovali“, ističe sagovornik Sputnjika.
Da se Srbiji, koja je u Evropi već poznata po proizvodnji domaćeg kvalitetnog meda, to ne bi dešavalo, pčelari su rešili da preduprede stvari i najavljuju konkretnu akciju.
„Mi ćemo nadležnom ministarstvu da predložimo da vidi koje su mogućnosti da se to ograniči, spreči, jer smo još daleko od EU i šta Sporazum o stabilizaciji u pridruživanju EU i drugi sporazumi koje smo potpisali poput CEFTA, mogu da dozvole da bismo štitili naš proizvod“, kaže Živadinović.
Ograničavanje uvoza nam nije u interesu
Da li je to moguće da se učini administrativnim merama na slobodnom tržištu na kome Srbija od prehrambenih proizvoda uvozi gotovo sve one koje i sama proizvede, od krompira, luka, paradjza, jagoda, pa i meda.
„Nama nije u interesu da limitiramo uvoze jer sutra možemo doći u situaciju da nama neko limitira izvoz. Neko ko u spoljnotrgovinskoj razmeni poljoprivredno-prehrambenih proizvoda pravi suficit od preko milijardu dolara onda mu to uopšte nije interes“, kaže za Sputnjik sekretar Udruženja za biljnu proizvodnju u sektoru za poljoprivredu Privredne komore Srbije (PKS), Aleksandar Bogunović.
On napominje da se praktično sve što se kod nas proizvodi i uvozi, jer morate da obezbedite tržište robom, posebno onom koje u određenom periodu kod nas nema u ponudi.
Med iz Moldavije, pored domaćeg kvalitetnog, uvozimo zato što to neko kupuje i da nema kupaca on ne bi ni bio uvežen, kaže naš sagovornik.
„Mi učestvujemo na svim svetskim tržištima i težimo da uđemo u Svetsku trgovinsku organizaciju, potpisnici smo CEFTA sporazuma, zalažemo se za slobodnu trgovinu, i kao neko ko je neto izvoznik poljoprivredno prehrambenih proizvoda nama je to vrlo važno. Ako bismo limitirali neke druge protoke robe došli bismo u situaciju da neko to nama uradi što bi nam nanelo mnogo veću štetu nego taj uvoz“, smatra Bogunović.
Kupujmo domaće
Za zaštitu domaće proizvodnje administrativne mere nisu od pomoći, već akcije kakve smo već imali poput one „Kupujmo domaće“, ističe on, napominjući da je ona imala dobar odjek. Poenta je da i pored toga što je nešto skuplje, a domaće je, ipak bi ga trebalo kupiti jer znate šta kupujete. Naročito se to odnosi na hranu koja je u Srbiji jako dobrog kvaliteta, zaključio je Bogunović.
I Živadinović smatra da da bi takva akcija bila od velike pomoći domaćim proiozvođačima, poput ove sada - Letujte u Srbiji, koju je dodatno potpomogla pandemija koronavirusa.
On podseća da još od 2016. godine brend „Naš med“ zaštićen u Zavodu za intelektualnu svojinu, da je reč isključivo o domaćem medu koji ima svoj znak i teglu i da taj brend mogu da dobiju samo oni članovi SPOS-a koji su prihvatili određena pravila i standard kvaliteta.
Za sada je njim od 8.000 tona koliko se u proseku godišnje proizvede meda u Srbiji označeno oko 600.000 tegli i to je, kako napominje, mala količina.
On, međutim, ističe da su se rukovodili dobrim iskustvima Nemačke i Slovenije u kojoj je prve godine kada su krenuli sa takvim poslom samo dva odsto pčelara pristupilo propisanom standardu. Sada je to čak 99 odsto pčelara, napominje Živadinović koji je uveren da će za nekoliko godina i najveći broj naših pčelara plasirati med na taj način, jer će im tako biti najbolje, a potrošači će vrlo precizno znati šta kupuju.
Sada od ukupno 8.500 članova SPOS-a, to čini oko 1500 pčelara.
Nije isto svako pile
I predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije (NOPS), Goran Papović, smatra neophodnim promovisanje domaćih proizvoda, ali onih koji imaju dokazan kvalitet.
„Trebalo bi da postoji konstantna akcija Kupujmo domaće gde će biti odvojeno žito od kukolja i obuhvaćeni najbolji proizvođači. To zahteva ozbiljnije analize kvaliteta proizvoda da bi organizacije potrošača mogle da propagiraju da se kupuje domaće“, kaže za Sputnjik prvi čovek NOPS-a.
Takve akcije mnogi imaju – Hrvatska, Austrija, Švajcarska, Nemačka... i to kroz Privrednu komoru i organizaciju potrošača koja mora da ukazuje na kvalitet proizvoda, jer, kako kaže Papović, nije isto svako pile. Neko kada ispečete bude duplo lakše kada ispari voda kojom je napumpano.
A za analizu kvaliteta potrebna su sredstva i država za to mora da ima para, jer zdravlje nacije mora da joj bude preče od zarade uvozničkog lobija, upozorio je sagovornik Sputnjika.
