Još jedan paradoks – Tviter nije upozorio Trampa kada je koristio prizemniji rečnik, vređajući i žene, poput novinarke njemu naklonjenog „Foks njuza“ Megin Keli, koju je preko ove društvene mreže vređao na seksualnoj osnovi skoro godinu dana. Takođe, nije upozorio korisnike kada je možda najkontroverzniji predsednik u američkoj istoriji optužio Kinu za „masovno ubistvo“, jer, navodno, nije na vreme reagovala na epidemiju korona virusa.
Tviter je odlučio da je Tramp „prekardašio“ kada je izrazio sumnju u legitimnost glasanja na predstojećim predsedničkim izborima putem pošte. Američki predsednik je u svojim objavama ustvrdio da bi glasanje putem pošte bilo „u značajnoj meri nepošteno“ i da može da rezultira „nameštenim izborima“.
Ispod Trampovog tvita, naime, Tviter je upozorio čitaoce da provere činjenice o glasanju putem pošte i usmerio ih na stranicu na kojoj se Trampove tvrdnje o glasačkim listićima opisuju kao „nepotvrđene“, odnosno na stranice televizije Si-En-En i lista „Vašington post“, medija koji su prilično nenaklonjeni šefu Bele kuće.
Tviter i Tramp u iznenadnom ratu
„Tviter je uveo politiku proveravanja informacija upravo zbog američkih izbora i za to imaju nekoliko načina, a način na koji su korisnici upozoreni ispod Trampovog tvita jedan je od njih“, objašnjava novinar Zoran Stanojević. Tim ljudi koji kontrolišu masovno posećene naloge objavio je 11. maja da počinju sa radom.
„U vreme kada je Tramp napadao Megin Keli, Tviter se vodio politikom apsolutne neutralnosti, međutim, izbori iz 2016. godine uticali su da ova društvena mreža preispita takav stav“, naglašava Stanojević:
„Mislim da je Tramp jedan od razloga za tako nešto, jer je on učinio to da se direktno preko Tvitera obraća biračima. Čovek koji na Tviteru prati Donalda Trampa može povremeno da vidi kako Tramp objavi nešto, a onda, nekoliko minuta kasnije, to objave veliki svetski mediji, citirajući taj tvit. To je Tramp kao najmoćniji funkcioner na svetu uveo – da se direktno obraća preko Tvitera. Time je Tviter, sa jedne strane, dobio na važnosti, ali sa druge strane, često je na meti kritika da služi kao megafon Trampove politike“.
Nekoliko puta se postavljalo pitanje da li je Tramp ispunio kriterijume da mu se isključi nalog.
„Isključiti nalog predsedniku Amerike nije pametno, em zbog broja pratilaca koje ima, em zbog toga o kome se radi. Tako da su oni, ipak, odlučili da ga zadrže, ali vidimo da su takođe odlučili da na njega primenjuju politiku koja možda nije bila predviđena za predsednika Amerike“, kaže Stanojević.
Da li je Tramp zaslužio „opomenu“?
Tramp kao političar može da ima svoje mišljenje i da objavi na Tviteru da glasanje putem pošte nije bezbedno i da glasovi građana koji tako glasaju mogu da budu manipulisani. Pri tome, dodaje naš sagovornik, Tramp nigde nije izneo ni jedan dokaz za svoje tvrdnje. Glasanje putem pošte nije strano Trampu, s obzirom da su on i njegova porodica takođe glasali na taj način u prošlosti.
„Trampov tvit jeste kontroverzan, ali ipak se radi o njegovom stavu“, ocenjuje Stanojević. Stavovi možda jesu kontroverzni i ne očekuje se od predsednika Amerike da ih iznosi, ali naš sagovornik podseća da je Tramp i kandidat na izborima.
„Ali kada tako nešto kaže čovek koji ima moć kao Tramp, njegov uticaj je takav da mnogo ljudi pomisli da je to zaista tačno. Ako su pomislili da treba da sebi ubrizgavaju sredstvo za dezinfekciju zato što je on to rekao, šta će tek da pomisle za glasanje na daljinu. Tako da je Tviter verovatno zbog toga osetio potrebu da kaže da, bez obzira što se radi o predsedniku Amerike, građani ipak pročitaju nešto o glasanju i da ne zaključuju o tome ništa bez dodatnog znanja“, konstatuje on.
Tviter je prešao granicu
„Za nekoga ko se bavi političkom komunikacijom, mera koju je Tviter uveo protiv Trampa znači da ova društvena mreža prelazi granicu kanala komuniciranja i postaje subjekt političke komunikacije, a razlika između toga je značajna“, smatra profesor beogradskog Fakulteta političkih nauka Siniša Atlagić.
„Ono što je meni zapalo za oko ovim povodom je to da je Tviter došao do toga da funkciju političkog informisanja, kao osnovnu funkciju koju ima, podredi funkciji političkog nagovaranja. Ako posmatramo iz ugla političkog komuniciranja, potez Tvitera mogao bi se oceniti kao primena psihološkog mehanizma sugestije na stavove i ponašanja ljudi, jer smešta stav političkog subjekta, u ovom slučaju Trampa, u odgovarajući negativan kontekst“, kaže on.
Budući da se Tramp nije bavio činjenicama, nego je samo izneo sumnju u nešto, i to u kondicionalu, za Atlagića predstavlja predstavlja krajnje problematičan potez Tvitera.
Pročitajte još:
